Odlučnost Vlade da nastavi taj projekat polako nestaje, pa su odbili dalje finansiranje projekta.
„Malo sam razočaran zbog toga“, kazao je za Bi-Bi-Si profesor Oli Kangas, istraživač na Institutu za socijalno osiguranje u Keli, jedan od osnivača tog pilot-projekta, ističući kako je tražio da se osigura dodatnih 40 do 70 miliona evra za finansiranje temeljnog dohotka za grupu zaposlenih građana.
Miska Simanainen, drugi istraživač na tom Institutu je napomenuo kako je reformisanje socijalnog sistema i dalje politička agenda u Finskoj, ali da se raspravlja i o drugim socijalnim modelima.
Novi modeli
Jedan od tih modela je i negativni porez koji se, u jednoj formi, zasniva na ideji da se onima s malim platama koji zbog malih primanja ne plaćaju porez, u stvari za onaj deo poreskih olakšica koje ne mogu iskoristiti zbog malih primanja, dobiju „povraćaj novca“.
„Izazov je u tome da se pronađe troškovno efikasni sistem koji bi ljude stimulisao da pronađu posao, ali ne bi povećavao nejednakost“, tvrdi Tulija Hakola Usitalo iz finskog Ministarstva finansija.
Kada je Finska započela ovaj projekat 2017. godine nezaposlenost je bila na nivou od 9,2 posto, najviša među nordijskim zemljama, pa je i to, uz preveliku kompleksnost finskog socijalnog sistema, bio razlog za pilot-projekat temeljnog dohotka.
Uvođenje temeljnog ili univerzalnog zajamčenog dohotka ima nekoliko modela i trenutno se u Evropi provodi niz sličnih eksperimenata, a razlikuju se od toga jesu li namenjeni samo nezaposlenima dok ne nađu posao ili se odnosi na zaposlene i nezaposlene, zamenjuju li sve oblike socijalnog osiguranja, uključujući i penziju ili su samo zamena za nekoliko mera socijalne zaštite, poput naknade za nezaposlenost i loše imovinsko stanje.
Jutarnji list
