Nakon višednevnih protesta u Jermeniji, premijer te zemlje Serž Sargasjan podneo je ostavku, a na mesto vršioca dužnosti postavljen je njegov zamenik Karen Karapetjan.
Podsećanja radi, demonstracije protiv izbora bivšeg predsednika Jermenije Serža Sargasjana za premijera te zemlje počele su 13. aprila, a opozicija ga je optuživala za neefikasno vođenje države i pogoršanje ekonomske politike u zemlji.
Konstantin Tasic, ekspert Ruskog instituta strateških studija, za Sputnjik kaže da se zasad, po svoj prilici, može očekivati demokratski izlaz iz krize u Jermeniji, jer su vlast i opozicija uspele da izbegnu masovne proteste, sukobe i žrtve.
„To ostavlja mogućnost za dalji održivi razvoj države, ali i eventualnu rotaciju političkih elita na najvišem nivou. Nismo videli, makar ne javno, da je iko od igrača vršio ikakav spoljni pritisak, pa je Sargasjanova ostavka svojevrsni kompromis, jer iako on odlazi sa mesta premijera, njegova Republikanska partija Jermenije ima većinu u parlamentu. Zato je očigledno da će sledeći kandidat za mesto premijera svakako morati da dobije ’politički blagoslov‘ Sargasjana, kao osobe koja je na čelu vladajuće partije“, ocenjuje Tasic.
Tasic podseća da je Karapetjan, takođe nekadašnji premijer, bio prilično uspešan i popularan na toj poziciji, za razliku od Sargasjana, koji je na vlasti proveo gotovo deset godina, tokom kojih je Jermenija prošla kroz veoma ozbiljan period ekonomskih izazova.
I Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador, za Sputnjik kaže da je Sargasjan doneo mudru odluku da podnese ostavku na mesto premijera, jer se izbeglo zaoštravanje situacije i konflikt koji je mogao da preraste u krvoproliće.
Sada postojeće probleme treba rešiti razgovorima i političkim sredstvima, a u ovom trenutku je teško reći da li će to biti izbori, formiranje vlade u drugom formatu ili povratak na neko pređašnje stanje. U svakom slučaju, ne treba strahovati od nekontrolisanog razvoja događaja, a ukoliko se pokaže da je potrebna pomoć u vidu nekog posredništva, mislim da od toga ne treba da beži bilo koja strana u Jermeniji“, kaže Đukić.
Prema njegovim rečima, rano je govoriti o tome da li se Sargasjanova ostavka može tumačiti kao uspeh „plišane revolucije“.
„Punih trideset godina taj narod se nalazi praktično u sankcijama, u izuzetno nepovoljnom okruženju susednih zemalja Turske i Azerbejdžana, a na plećima Jermenije je i Nagorno-Karabah. Upravo se u Jermeniji presecaju interesi Zapada i Istoka, tu se ukrštaju interesi i Velike Britanije, Sjedinjenih Država, Turske i Azerbejdžana i dosadašnje opredeljenje Jermenije da ima ne samo strateško partnerstvo već i istinski savez sa Rusijom, što je toj zemlji omogućilo uspešan razvoj na unutrašnjem planu, ali i održanje i uspešnu borbu jermenskog naroda protiv svih izazova, uključujući i Nagorno-Karabah. Ako dođe do toga da plišana revolucija uspe, to bi bilo jako loše za ceo taj region, a posebno za strateško opredeljenje koje je Jermenija imala. Međutim, to bi onda svakako bila kratkovida politika aktuelnog režima u Jerevanu“, objašnjava Đukić.
Iako kaže da postoji mogućnost da na vlast dođe režim koji neće biti naklonjen Rusiji, Đukić ne misli da su aktuelna dešavanja u Jermeniji nametnuta spolja.
„To je inicirano i provocirano iznutra, željom Sargasjana da vlast ostane kod njega, iako on više nije predsednik republike. Dakle, glavni krivac za sve što se desilo u Jerevanu poslednjih dana jeste Sargasjan, bivši predsednik republike i sadašnji premijer u ostavci, jer je on isprovocirao ovu krizu menjajući Utav i politički režim u Jermeniji, noseći vlast sa sobom sa mesta predsednika na mesto premijera“, primećuje Đukić.
Kako kaže, Jermenija je do promene Ustava imala vrlo jak predsednički sistem, ali po sadašnjem ustavnom rešenju, predsednik nema nikakvu vlast i predstavlja ceremonijalnu ličnost, dok je sva vlast u rukama premijera. Ovu promenu Ustava, dodaje naš sagovornik, Sargasjan očigledno nije dogovorio sa opozicijom, što je i iniciralo proteste.
„Ovo nije prvi sudar Sargasjana sa opozicijom, tokom njegove vladavine bilo ih je više, a neki su bili i vrlo žestoki i odnosili su ljudske živote. Zato i jeste posebno interesantno da je jedan tako iskusan političar dozvolio sebi da uđe u konflikt sa opozicijom i pruži joj šansu da ga napadne i proglasi ’plišanu revoluciju‘. Međutim, iako ne treba potcenjivati postojeće probleme u Jermeniji, ne treba zaboraviti ni da je Sargasjan iz dosadašnjih sukoba sa opozicijom uvek izlazio kao pobednik“, zaključuje iskusni diplomata.
