Lunginov film posvećen je 30. godišnjici povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana i govori o prelazu 108. Motorizovane divizije iz Čarikarske ravnice (Dolina Pandžšir) prema strateškom prevoju Salang koji spaja severni i centralni deo zemlje.
„Godišnjica tog važnog događaja nam pruža mogućnost da se zamislimo nad onim što se desilo. Invaziju je daleko lakše realizovati, mnogo je teže povlačenje vojske. Hteo sam da pokažem ljudsku patnju, ali i način da se prevaziđe konflikt. To jeste tema za umetničku kinematografiju, jer podrazumeva mnogo psiholoških pristupa, scena koje govore o tananim ljudskim osećanjima, uništenim životima, ali i nadama u bolju budućnost. Ovaj film, to je lokalna priča, nije omaž celom ratu. To je priča o 108. Diviziji. Videćete razne Avganistance u ovom filmu i mudžahedine, ali i one koji su srcem i dušom bili na našoj strani. Snimali smo priču iz perspektive običnih vojnika“, objašnjava Lungin.
Poznanstvo ruskog režisera sa Nikolajem Kovaljovom je bilo presudno za sudbinu filma. Kovaljov je danas poslanik Državne dume, a nekada je bio direktor FSB. Svoju karijeru je započeo kao oficir u Avganistanu, radio je kao obaveštajac. Upravo lične uspomene Kovaljova i njegove priče iz tih vremena su inspirisale Lungina da snimi film. Režiserov sin Aleksandar Lungin je autor scenarija. Pavel bez lažne skromnosti kaže da je ovo zaista dobar scenario, kao i da od njega mnogo zavisi, jer je „scenario poput sunđera, on upija razne misli“.
„Naša želja je bila da napravimo film koji će da pokaže herojski rat, ali i besmislene pogibije i smrt mladih ljudi. Film govori o tome da je rat lako započeti, ali ga je uvek veoma teško, mučno i bolno završiti, kao i da je to neophodno. Film takođe pokazuje i moralne kvalitete običnog sovjetskog vojnika. Pouzdano znam da avganistanski narod većinom pamti sovjetsku armiju sa toplinom i da ne voli Amerikance i njihovu vojsku. Osećali su da su im Rusi mnogo bliži“, objašnjava Lungin.
Režiser objašnjava da će se film zvati „Bratstvo“ jer pokazuje splet različitih sudbina i ljudskih priča. Takođe, govori o bratskom požrtvovanju, nesebičnosti i kvalitetima koji su uvek krasili sovjetske, odnosno ruske vojnike.
„Bratstvo je prikazano u tome kako ljudi spasavaju jedni druge. U filmu imamo likove vojnika koji govore da ne treba bombardovati, već otići, ali i one koji žele borbu. Glavna poruka filma je da ako postoji šansa da se ne ratuje, onda je bolje izbeći dalji sukob. Takođe, hteli smo da pokažemo koliko je loše na tuđoj žrtvi graditi lično herojstvo“, objašnjava Lungin.
Ministarstvo odbrane RF je podržalo film, stoga je sva tehnika i oprema koja se pojavljuje realna, odnosno helikopteri i borbena vozila nisu makete. Takođe, u filmu učestvuju i profesionalni vojnici umesto kaskadera.
Na snimanje je do sada potrošeno blizu 260 miliona rubalja iz Fonda podrške filmu, ali i uz pomoć privatnih mecena kulture i filmske umetnosti. Posebnu zahvalnost Lungin odaje Antonu Mališevu.
