Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku Federika Mogerini pohvalila je juče u Tivtu spoljnopolitički kurs i aktivnosti Vlade Crne Gore. Ona se u sklopu svoje zapadnobalkanske turneje prvo sastala sa novoizabranim predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, nakon čega se sastala i sa premijerom Duškom Markovićem.
Mogerinijeva je poručila da vidi „ohrabrujući napredak Crne Gore“ prvenstveno u reformi javne administracije i ekonomiji, dok „nekih nedostataka“, kako kaže, ima kada su u pitanju vladavina prava i sloboda medija u Crnoj Gori. Komentarišući nedavni zahtjev grupe crnogorskih nevladinih organizacija da se u slučaju Crne Gore aktivira tzv. „klauzula balansa“, što je stručna javnost protumačila kao poziv za zamrzavanje, odnosno prekid pregovora sa Crnom Gorom zbog izostanka unutrašnjih reformi, Mogerinijeva je je kazala da za tim nema potrebe.
„Ta klauzula se aktivira ukoliko nije zabilježen nikakav napredak, što definitivno nije slučaj sa našim pregovorima sa Crnom Gorom“, poručila je ona.
Da su u Evropskoj uniji zadovoljni sa napretkom Crne Gore potvrđuje i izjava šefa Delegacije EU u Crnoj Gori Aiva Orava, koji je takođe odbacio inicijativu grupe nevladinih organizacija da Brisel pokrene „klauzulu o balansu“, uz objašnjenje da se ona koristi „samo u ekstremnim slučajevima“.
„U Crnoj Gori nema nazadovanja, ima napretka, tako da ovaj alat sigurno neće biti korišćen“, istakao je Orav.
Komentarišući pohvale na račun Podgorice u domenu spoljne politike, kao i veoma malo zamjerki po pitanju unutrašnjih reformi od strane visokih briselskih zvaničnika, analitičar Boško Vukićević za Sputnjik naglašava da su izjave Orava i Mogerinijeve „samo nastavak višedecenijskih licemjernih politika prema crnogorskim građanima od strane evropskih tehnokrata“, kao i potvrda da je upravo neprekidna podrška Evropske unije jedan od ključnih razloga za tako dug opstanak Mila Đukanovića na vlasti.
„Radi se o ogoljenoj hipokriziji jer evropske institucije u nekim drugim situacijama i na drugim kontinentima oštro i temeljno kritikuju nedemokratska ponašanja tamošnjih režima, dok u slučaju crnogorskih kleptokrata obmanjuju javnost, uz vjerovatnu (iako upitnu) pretpostavku da njihova alternativa ne bi bila u dovoljnoj mjeri ’kooperativna‘ u sprovođenju politike prema Rusiji, kao i bankarstva i dužničkog ropstva“, kaže Vukićević.
On smatra da se upravo na osnovu ponašanja Brisela prema zvaničnoj Podgorici može najbolje prepoznati i suštinska priroda Evropske unije.
EU institucije na taj način, smatra Vukićević, demonstriraju i svoju suštinski nedemokratsku prirodu. „Unija se postepeno pretvara u tehnokratski entitet čija je fundamentalna funkcija nametanje dužničkog ropstva državama, ali i građanima koji su postali žrtve privatnih banaka. O takvoj suštinski nedemokratskoj ulozi evropskih tehnokrata govorila je nedavno i italijanska političarka Meloni: „Evropska unija više ne postoji, radi se o bandi zelenaša“, navodi Vukićević.
Naš sagovornik kaže da je upravo politika EU među zaslužnijim faktorima zbog kojih se crnogorski režim još uvijek „održava na aparatima“, istovremeno podsjećajući da evropske birokrate redovno šalju određene zahtjeve Podgorici u pravcu vladavine prava, ali da su to sve politike niskog intenziteta i „neka vrsta šminke za montenegrinskog Frankenštajna koji zapravo predstavlja njihovog najodanijeg poslušnika“.
U tom smislu Vukićević primjećuje da građani Crne Gore polako postaju taoci neke vrste simbioze između Đukanovića i Evropske unije. On skreće pažnju da za takvu situaciju snosi veliku odgovornost i zvanična crnogorska opozicija, jer sve opozicione parlamentarne stranke u Crnoj Gori zdušno podržavaju ulazak zemlje u EU.
„Takva apsurdna situacija u kojoj društvenom scenom dominiraju političari-evrofanatici (iako se dobar dio građanstva protivi ulasku u EU), a koja nije zabilježena ni u zemljama koje su članice EU, može biti samo rezultat sistemske korupcije koja ne obuhvata samo diktatorski režim, već i cjelokupni politički ambijent u zemlji“, zaključuje Vukićević.
