Nema više nesvrstanih kao u vreme velike Jugoslavije, gde je jedan lider imao mogućnost i moć da nametne jednu sasvim drugačiju politiku i da bude posrednik između ideološki, vojno i politički potpuno oprečnih blokova, kaže Stojanović u emisiji „Sputnjik intervju“, dodajući da sada ne postoje blokovi, ali postoje Istok i Zapad.
On napominje da postoji žestoka potreba Zapada da obuzda Rusiju po svaku cenu, kao i sistem sankcija koji se permanentno pojačava, bez obzira na povod: jedanput je to Ukrajina, drugi put je to avion koji je srušen, treći put je Sirija, četvrti put su to špijuni…
„Svaki put se iznova napravi dodatni razlog za neku vrstu velikog pritiska, jer Zapadu ne odgovara haotična Rusija i ne odgovara mu jaka Rusija, nego nešto između ta dva pola, kao u vreme Jeljcina ili Gorbačova“, smatra naš sagovornik.
Istoričar Saša Adamović dotle naglašava da je reakcija predsednika Aleksandra Vučića, koji je Skotu preneo želju Srbije da bude neutralna, bila sasvim primerena.
Kritikujući potez američkog ambasadora, Adamović ističe da je interes Srbije da sarađuje sa Rusijom i zato nema govora da joj uvodi sankcije jer, kako kaže, to apsolutno nije ni nacionalni ni državni interes.
„Nama je Rusija pouzdan ekonomski partner, pouzdan saveznik u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mi ne možemo seći granu na kojoj sedimo“, kaže Adamović, dodajući da Donalda Trampa verovatno nije baš preterano ni zanimalo da li će Srbija stati na stranu Amerike ili na stranu Sirije ili Rusije.
Adamović istovremeno ne smatra da Trampova politika nije nepredvidiva, kako mnogi analitičari vole da kažu, nego je, veruje on, taktika američkog predsednika sve vreme bila slična onoj koju smo videli na primeru Severne Koreje.
„U jednom trenutku podigne svetska očekivanja do momenta da svi pomisle da je novi nuklearni napad ili treći svetski rat moguć, a onda se, kao neka vrsta iznenađenja, desi deeskalacija sukoba“, navodi istoričar.
On podseća da je prošle godine ka Severnoj Koreji plovila američka flota, da se govorilo o raketama koje će leteti sa severa na jug i obrnuto i o nuklearnom naoružanju, a danas imamo pripremu sastanka Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una.
„Posle ove akcije u Siriji, koja je vrlo precizno izvedena i gde se pazilo da ne bude nikakvih žrtava, upravo se može očekivati izvesno smirivanje situacije, naročito ako se postigne krajnji cilj, a to je konačni susret Donalda Trampa i Vladimira Putina“, ocenjuje Adamović.
Ističe i da je odmah nakon prošlogodišnjeg američkog bombardovanja Sirije tadašnji američki državnih sekretar Reks Tilerson posetio Moskvu i sreo se s kolegom Sergejom Lavrovom i predsednikom Vladimirom Putinom, verujući da se sada može desiti nešto slično.
Adamovića ne čude ni kontradiktorni „tvitovi“ američkog lidera koji, kako primećuje, mogu povremeno da deluju ratoborno, ekstremno a da već sledeći bude nuđenje saradnje.
„Ali to je matrica po kojoj Donald Tramp zapravo deluje. Treba čitati njegovu knjigu ’Veština pregovaranja‘, gde je on objasnio kako vidi način pregovaranja“, konstatuje gost Sputnjika.
Tramp, prema Adamovićevim rečima, više veruje bilateralnim odnosima država, nego nekim transnacionalnim ili međunarodnim organizacijama i u tom smislu može biti pretnja za Zapad kakvog smo poznavali u proteklih 25 godina.
„On je mnoge postulate tog i takvog Zapada doveo u pitanje upravo svojim izborom, svojom politikom i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu. Na neki način, dovodi u pitanje sve te ’svete krave‘ liberalnog poretka koji je prilično uzdrman i nije ni čudo što u zapadnoj štampi ima mnogo članaka koji se upravo bave propašću liberalnog svetskog poretka, koji je očito u krizi“, kaže Adamović, dodajući da je svet sada u tranzicionom periodu kada treba da se oprostimo sa starim poretkom, a novi još nije na vidiku.
S druge strane, ističe on, ako se setimo „arapskog proleća“, Iraka, pa i Sirije, kao i miliona izbeglica, to svakako nije bila posledica Trampove politike, „već svih onih liberalnih mirotvoraca koji su se zaklinjali u multikulturalizam, u miroljubivi svetski poredak“.
Miroslav Stojanović, komentarišući nedavnu anketu u Nemačkoj u kojoj je čak polovina ispitanika ocenila da su Sjedinjene Države krive za pogoršanje odnosa Rusije i Zapada, a da je krivica na strani Moskve smatra 25 odsto, kaže da to nije stav cele Evrope koja je najviše podeljena upravo kad je reč o spoljnopolitičkim odnosima.
„Evropa je ostvarila jedinstvo na finansijskom planu i to nesrećno čedo evro, ali u političko nikad. Čim dođe do neke ozbiljnije rasprave, pojavljuju se nacionalni i državni interesi koji dele Evropsku uniju, nezavisno od Putina i nezavisno od Trampa“, navodi Stojanović.
Po njegovom mišljenju, upravo osluškujući javno mnjenje kancelarka Angela Merkel je bila uzdržana po pitanju zapadnih udara na Siriju.
„Rekla je iz solidarnosti prema zapadnom svetu da ih neće ometati, ali da neće učestvovati. Interesantno je da ni opozicija nije kritikovala to njeno držanje, naprotiv“, kaže naš sagovornik, podsećajući da je sasvim drukčije bilo reagovanje francuskog predsednika Emanuela Makrona.
„Za Nemce je Tramp jednostavno nepredvidljiv, pravi velike kalambure i cik-cak politiku, pa su na ovom primeru analitičari izvlačili zaključak da je jednog dana rekao da povlači svoje vojnike iz Sirije, sutradan je podstakao raketni napad. Sa Trampom su na neki način načisto. Makron je veoma težak partner Merkelovoj, jer kad god se potegne neka vojna karta, oni računaju da ambiciozni Makron igra upravo na tu vojnu kartu, da pojača specifičnu težinu Francuske u samoj Evropskoj uniji“, objašnjava Stojanović.
On napominje da će to svakako biti tema razgovora Makrona I Merkelove u četvrtak.
„Merkelovoj i savetuju da u ovom času da treba sačuvati hladnu glavu upravo između veoma haotičnog Trampa i jednog preambicioznog Makrona. Nemačka mora da sačuva poziciju za možda sledeće dramatične obrte da bi mogla da bude posrednik između Rusije i Sjedinjenih Država“, kaže ovaj novinar, dugogodišnji dopisnik iz Nemačke.
Nemcima je, dodaje on, Tramp predvidiv u smislu što se s njim može računati na sve, dok je sa Makronom „malo ozbiljnija situacija“.
„Predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer je rekao da je veoma opasno otuđenje od Rusije i da bi odgovorna politika u ovom času trebalo da po svaku cenu dovede do smirivanje situacije, a da se sirijski problem ne može rešiti bez suseda u regionu, ali bez Rusije i SAD šanse su ravne nuli“, zaključuje Stojanović.
