Neimenovani izvori, upoznati sa planovima američkog predsednika, rekli su za „Vašington post“ da se Tramp konsultovao sa savetnicima za nacionalnu bezbednost i rekao im da je uznemiren zbog toga što su sankcije bile zvanično objavljene, iako on lično još nije siguran u tu odluku.
List takođe navodi i da su zvaničnici Trampove administracije rekli da se ekonomske sankcije ozbiljno razmatraju, kao i druge mere koje bi mogle da budu preduzete protiv Rusije, ali da Tramp nije dao konačno odobrenje za njihovo sprovođenje.
„Vašington post“ piše da su pripreme za novu kaznu Rusiji zbog podrške vladi Bašara el Asada zbog navodnog napada hemijskim oružjem u Siriji izazvale uznemirenost u Beloj kući, nakon što je stalna predstavnica SAD pri UN Niki Hejli izjavila da će SAD u ponedeljak objaviti nove restriktivne mere protiv Rusije zbog odnosa Moskve sa Damaskom.
Kako je rekla, nove sankcije bi trebalo da se odnose na kompanije koje su Siriji izvozile tehnologiju za proizvodnju hemijskog oružja.
Trampov tim je odlučio da o izjavi Hejlijeve javno govori kao o netačnim tvrdnjama, piše „Vašington post“ .
Portparolka Bele kuće Sara Sanders je u ponedeljak saopštila da Vašington razmatra dodatne sankcije Rusiji i da će odluka biti doneta u bliskoj budućnosti.
Ruski politikolog Andrej Suzdaljcev kaže da Tramp nije slučajno „povukao ručnu“, s obzirom na to da su Amerikanci iscrpeli gotovo sve mogućnosti za pritiske na Rusiju.
„Obim sankcija nije beskonačan. One su počele da udaraju po našim kompanijama koje žive od izvoza, ali se one ne mogu ponavljati i ići u nedogled, jer su sve te firme već pod sankcijama. Postojalo je pitanje o ruskom državnom dugu, tj. o onim finansijskim obavezama kojima se trguje na berzi. To je, svakako, neprijatno, ali se ne može reći da bi to bio nekakav jak udarac. Veliki broj tih dužničkih obaveza je u rukama američkih građana, američkih finansijskih institucija, tako da bi to u velikoj meri bio udarac ne za Rusiju, nego za vlasnike tih hartija od vrednosti. Očigledno je da drugih varijanti nema i uzeli su pauzu. Naravno, sada će oni govoriti o tome da je to zato da bi Rusija razmislila o svom ponašanju, a zapravo istina je da su Amerikanci u krizi i da su iscrpeli gotovo sve mogućnosti za pritiske na Rusiju“, rekao je Suzdaljcev za Sputnjik.
Ekspert dodaje da se sankcije po pravilu vraćaju kao bumerang zemljama koje ih nameću.
„Ne treba zaboraviti da opcija sa dužničkim obavezama potvrđuje formulu da su sankcije faktički bumerang. To jest, ako se nepromišljeno uvode one se vraćaju onim zemljama koje ih uvode, u konkretnom slučaju SAD“, rekao je za Sputnjik Andrej Suzdaljcev.
Dok se Amerika priprema za nove sankcije protiv Rusije, Moskva traži način kako da na njih odgovori. Mere o kojima će raspravljati Državna duma Rusije uključuju zabranu američkim kompanijama da rade sa ruskom avio i nuklearnom industrijom, a takođe se tiče i raketnih motora. Pored toga, dokument sadrži zabranu uvoza američkih poljoprivrednih, alkoholnih i duvanskih proizvoda i spisak lekova.
Predlog zakona u Državnoj dumi Rusije biće razmotren u maju.
Analitičari kažu da nacrt zakona o kontramerama Rusije na sankcije SAD može da sadrži kako ekonomske, tako i političke poluge pritiska.
Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je rekla da su SAD pribegle „beskonačnom plašenju i sankcijama“ na račun Rusije pošto Vašington nije uspeo da se „održi u diplomatskoj igri“ sa Rusijom i uopšte doživevši neuspeh svoje diplomatske igre u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike.
Zaharova je ocenila da je takvo ponašanje američke strane „deo velike strategije“.
Govoreći o strateškim ciljevima SAD ruski politikolog Nikita Danjuk navodi da Vašington pokušava da zaustavi širenje uticaja Rusije u globalnoj politici.
„Mi vidimo kako SAD gube status globalnog hegemona i svet se pred našim očima iz unipolarnog pretvara u policentrični. Rusija se, zahvaljujući svojim akcijama, uključujući i one koje imaju za cilj da podrže naše nacionalne interese, nalazi na čelu tih procesa… S druge strane, Sjedinjene Države, kao što vidimo, čine sve kako bi svet bio nestabilan, a mnogi regioni u haosu. U tom kontekstu, ne možemo govoriti ni o kakvoj diplomatiji, ako vidimo da je strateški cilj SAD stvaranje različitih žarišta nestabilnosti i da Amerikanci pokušavaju da upravljaju haotičnim procesima“, rekao je Danjuk.
Kako je dodao, u skorije vreme ne treba očekivati da će se odnos Vašingtona prema Moskvi promeniti i popraviti.
„Dokle god su rusko pitanje i tema Rusije dobri instrumenti za vršenje pritiska unutar SAD, ni o kakvom konstruktivnom pristupu u bilateralnim odnosima ne možemo govoriti. Taj informacioni kontekst, koji je bio stvoren u Americi, podseća na period makartizma, kada se svako neutralno pominjanje naše zemlje doživljavalo kao izdaja nacionalnih interesa. Zbog toga će stradati i politička komunikacija i diplomatske veze. To, nažalost, karakteriše stanje i nivo te političke elite, koja je sada na vlasti u SAD“, zaključio je ruski politikolog.
