Podudarnost stavova Rusije i Kine jasno je iskazana tokom nedavne posete kineskog ministra odbrane Vej Fengea Moskvi. „Kineska strana došla je da jasno demonstrira Amerikancima tesne veze oružanih snaga Kine i Rusije, posebno u ovoj situaciji. Došli smo da vas podržimo“, rekao je kineski ministar na sastanku s ruskim kolegom Sergejom Šojguom pre desetak dana.
Vej je inače izabrao Moskvu za prvu destinaciju nakon što je imenovan za novog ministra odbrane Kine, kako je rekao, da bi pokazao visok nivo razvoja bilateralnih odnosa i čvrstu rešenost oružanih snaga njegove zemlje da jačaju stratešku saradnju s Rusijom.
Ovakva izjava bez sumnje šalje poruku svetu da je u slučaju eventualnog rata Kina na ruskoj strani.
Publicista i politikolog, šef Moskovskog političkog kluba Jevgenij Benj, ocenjuje da se Kina nedvosmisleno okreće Rusiji, imajući u vidu opšti politički kurs Pekinga, kao i pritisak koji Vašington vrši na Kinu.
„Moskva i Peking jesu saveznici, razvijaju ekonomske i vojno-strateške veze. Partnerstvo podrazumeva visok stepen međusobnog razumevanja. Pragmatična i uzdržana Kina pokazuje interesovanje za dublju saradnju sa Rusijom, zato što na zvanični Peking Trampova administracija vrši pritisak, zapravo isti onaj pritisak koji je postojao i u vreme Obame kada smo bili svedoci smanjenja obima kineskih investicija u SAD. I uprkos svemu, Kina vrlo uspešno konkuriše finansijsko-ekonomskom monopolu SAD“, kaže Benj.
Sa njim je saglasan i Vladimir Terehov, stručnjak za probleme Azijsko-pacifičkog regiona.
SAD vode Moskvu i Peking u zagrljaj
„Situacija se razvija tako da odnosi Rusije i SAD, odnosno Kine i SAD, zaista vode Moskvu i Peking u međusobni zagrljaj“, kaže Terehov i podseća da SAD u poslednje vreme vrše pritisak na Kinu putem problema sa Tajvanom i konstantnih tenzija u Južnom kineskom moru.
Poslednjih meseci, ističe on, posebno se aktuelizuje problem Tajvana putem novog američkog zakona koji sada legalizuje odnose Vašingtona i Tajvana, a uskoro bi Tajvan trebalo da poseti i Džon Bolton. To će biti prva zvanična poseta člana Trampove administracije, a tamo će ga primiti lokalni zvaničnici prema svim važećim protokolima.
„To je u svetu diplomatije čin koji se gotovo može izjednačiti sa uspostavljanjem zvaničnih odnosa. Ovaj novi zakon o Tajvanu protivreči odnosima Kine i SAD, koji su uspostavljeni krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, Kina ima izazove u odnosima sa SAD, baš kao i Rusija“, objašnjava Terehov.
Napeta situacija u svetu, smatra on, podstiče Moskvu i Peking na približavanje stavova, pa i u oblasti vojne saradnje.
Čekajući „Član 5“
Terehov, međutim, skreće pažnju da Kinu i Rusiju zasad ne vezuje sporazum poput onog koji povezuje zemlje članice NATO-a, gde postoji čuveni Član 5 ugovora, koji kaže da je napad na jednu članicu napad na celu Alijansu, a koji automatski povlači odgovor celog vojnog saveza.
„Izjava kineskog ministra odbrane je više ono što bi se u diplomatiji okarakterisalo kao ’memorandum o namerama‘. Sa druge strane, imamo i informacije da Rusija i Kina rade na zajedničkim projektima vojne tehnike, organizuju zajedničke vojne vežbe. Iako to nije obavezni format saradnje, izjava ministra odbrane Kine je politička poruka Vašingtonu da Peking ima potencijal da u slučaju potrebe naglo ojača svoje pozicije na međunarodnoj sceni na račun savezništva sa Rusijom“, ističe Terehov.
