Predsednik Ukrajine Petro Porošenko naložio je vladi te zemlje da počne proceduru njenog zvaničnog izlaska iz glavnih organa Zajednice nezavisnih država (ZND). Prema mišljenju eksperata, za Zajednicu to neće biti veliki gubitak, ali bi Ukrajina zbog toga mogla da „plati cenu“.
Ruski analitičari smatraju da nikakvih velikih potresa zbog izlaska Ukrajine neće biti. Kako navode, od samog početka Kijev se ponašao kao „osobenjak“, a poslednjih godina, učešće Ukrajine je bilo nominalno. Zbog toga posledice može da snosi Ukrajina.
Na primer, Sporazum o bezviznom režimu je kolektivni ugovor koji je usvojen u okviru ZND. Formalno gledano, Ukrajina će morati da raskine sporazume i zaključi nove sa svim zemljama ZND na bilateralnoj osnovi, a onda da ih ratifikuje. To je dug proces. Postoji i mnogo drugih važnih sporazuma, posebno o priznavanju diploma, priznavanju radnog staža, isplati penzija.
Ukrajina faktički odavno ne učestvuje u radu ZND, a jedan od postojećih i prilično efikasnih dogovora o zoni slobodne trgovine je sama sebi zatvorila, kada je zaključila dogovor o zoni slobodne trgovine sa EU, ne usaglasivši tu odluku sa drugim zemljama ZND.
„Porošenkov režim je definitivno orijentisan ka Zapadu. Vladajuća elita shvata da je Zapad jedino mesto gde mogu da se sakriju, prežive i izbegnu suđenje, posle onoga što se dogodilo u Ukrajini, a kad to kažem, pre svega mislim na nasilno otimanje vlasti Evromajdanom i na zločine protiv civilnog stanovništva u Donbasu. Kijevskim vlastima je jasno da ih samo Zapad može zaštiti od odgovornosti. Zbog toga Kijev ulaže napore i pokušava da prekine odnose sa ZND i okreće se Zapadu“, kaže za Sputnjik politikolog Vladislav Gulevič.
Ekspert dodaje da će odluka Kijeva o izlasku iz ZND koštati samu Ukrajinu.
„To će imati pogubne posledice za ukrajinsku državnost i, pre svega, za ukrajinsku ekonomiju. Moguće da će to vladajućoj eliti doneti dividende, ali ne i stanovništvu Ukrajine. Mislim da Ukrajinu čekaju centrifugalne tendencije i stagnacija privrede. Ukrajina će se prosto pretvoriti u sivu zonu“, rekao je Gulevič.
Analitičari navode da će proces izlaska Ukrajine iz ZND — potrajati.
Postoji mišljenje i da je Porošenko te korake preduzeo kako bi zapadnoj političkoj zajednici pokazao spremnost i odlučnost da i dalje prekida veze sa Rusijom i postsovjetskim prostorom.
Podsetimo, Zajednicu nezavisnih država čini 11 zemalja — sve postsovjetske republike, osim Gruzije i tri baltičke države — Estonije, Letonije i Litvanije, koje su ušle u EU.
Kijev je u februaru 2014. godine odbio da nastavi svoje dalje predsedavanje ZND. U martu 2014. je saopšteno da Ukrajina namerava da se povuče iz ZND, ali od tada zemlja nije podnela zvaničan zahtev za to.
Međutim, ukrajinski predsednik Petro Porošenko je sada naložio vladi te zemlje da počne proceduru njenog zvaničnog izlaska iz glavnih organa ZND i predložio da se „konačno zatvori ukrajinsko predstavništvo pri institucijama u Minsku (sedištu institucija ZND)“.
Osim toga, Porošenko je naložio da se inventarizuje čitava dogovorno-pravna baza koju je Ukrajina zaključila u okviru ZND „u skladu sa nacionalnim interesima“.
Takođe, obećao je i da će podneti projekat o hitnom prekidu određenih tačaka dogovora o prijateljstvu sa Rusijom.
Prema njegovim rečima, ostaju na snazi tačke dokumenta u kojima se navodi da strane „međusobno poštuju teritorijalnu celovitost i potvrđuju nepromenljivost granica među njima“.
Kako je izjavio Porošenko, ovaj dogovor nije u skladu sa nacionalnim interesima Ukrajine i realizacijom njenog „prava na samoodbranu“.
