„Ako danas-sutra ne čujete ništa o našim akcijama u Siriji, to ne znači da ih nema. Ne samo da ih ima, već vam garantujem da smo poslednjih meseci stalno aktivni u Siriji“, rekao je ministar odbrane Izraela Avigdor Liberman na pres-konferenciji uoči praznika Pashe.
Zaista, ponekad izgleda kao da izraelski avioni stalno obleću svoju granicu, odakle osmatraju šta se dešava u susedstvu. Čim primete iranske vojnike, odmah počinju da ih „love“ i gađaju njihova skladišta oružja.
„Izrael ne želi da tokom građanskog rata i spoljne intervencije u Siriji nastane antiizraelski režim sa jakim proiranskim elementima. Realizujući ovaj zadatak, Izrael se trudi da ne sruši sistem i strukturu vlasti u Siriji. Nominalno, vlast u Siriji je antiizraelska, ali samo na rečima. Izrael je navikao da živi sa vladom u Damasku. Postoje nepisana pravila igre koje građanski rat ruši. Zbog toga Izrael pokušava da sačuva Asada na vlasti“, rekao je za Sputnjik stručnjak Instituta za Bliski istok Sergej Serjogičov.
Drugi zadatak Izraela je da ne dozvoli da Sirija postane prva borbena linija Irana. On zna da ga Teheran smatra „malim đavolom“ i zato ima praktično patološki strah da bi se uskoro u Iranu mogla pojaviti nuklearna bomba. Posebno sada kada im je došao skoro na granicu. Čak je izraelska vojska u svom vazdušnom prostoru nedavno oborila iranski dron.
Zbog toga, Izrael s vremena na vreme pribegava „hirurškim“ operacijama kao što je bombardovanje vojnih objekata u Siriji, kao što se desilo prošlog vikenda, kako bi pokazao svoju crvenu liniju. Ruski ekspert smatra da „Izraelu uopšte ne treba veliki rat“. „On ne treba ni Iranu koji odlično zna da će u slučaju rata izgubiti od Izraela. I Hezbolah zna da ako da Izraelu povod da krene, on može ovog puta privremeno okupirati Liban“, kaže Serjogičov.
Iran već sad trpi velike gubitke u Siriji, i veliki u tome broj generala. Kako pišu neki mediji, on većinom šalje rezervni sastav kako bi vojnici sticali iskustvo u pravom ratu i vrši njihovu čestu rotaciju. Takva politika je prilično čudna — slati neiskusne borce u pravi rat ima katastrofalne posledice.
Rusija i Izrael — saveznici iz senke
Što se tiče Rusije i Izraela, njihova saradnja je na prvi pogled prilično kompleksna ali vrlo delotvorna.
Podsetimo, kada je Rusija pokrenula antiterorističku operaciju u Siriji, premijer Benjamin Netanijahu je sa vojnim vrhom doputovao u Moskvu, gde je dogovoreno otvaranje specijalnog vojnog kanala za razmenu informacija kako ne bi došlo do neželjenih incidenata. Zaista, za ove skoro tri godine nikad se ništa nije desilo.
„I Iran i Izrael su naši saveznici, ali sa Jerusalimom imamo više dodirnih tačaka nego sa Teheranom, iako se trudimo da pokažemo drugačije. Mi se plašimo da jačanje iranske pozicije u Siriji može dovesti do nove spirale građanskog rata i pogoršanja međunarodnog položaja u Siriji i uopšte do raspada Sirije. U isto vreme, nama je potrebna podrška Irana, potrebna nam je njihova pešadija koja tamo ratuje. A Iran pruža i značajnu materijalnu pomoć Siriji, inače bismo morali sami to da radimo. Zbog toga moramo da uzimamo u obzir interese Irana u Siriji“, objašnjava Serjogičov.
Izrael se i na međunarodnoj areni, iako je strateški saveznik SAD, drži potpuno neutralno na krizu u odnosima Zapada i Moskve. On je odbio da protera diplomate zbog slučaja „Skripalj“, a i o hemijskom napadu u Dumi se vrlo oprezno izjašnjava.
„Izrael nas, na primer, ne kritikuje za Krim, za Južnu Osetiju i Abhaziju. On nas nije podržao, ali nije ni kritikovao. Neutralnost Izraela po tako važnim pitanjima nam znači mnogo i Amerikanci su zbog toga ljuti na njega. Zato nam je važno da sačuvamo saradnju sa Izraelom na liniji specijalnih službi. Imamo određene nesuglasice, različite poglede, na primer o Palestini. Izrael je težak partner, ali sa njim se može razgovarati“, zaključio je ruski ekspert.
