Prošle nedelje u ovo vreme delovalo je da je sirijski građanski rat naglo ubrzao ka svom relativno mirnom okončanju, budući da je američki predsednik Donald Tramp najavio brzo povlačenje svoje vojske iz te zemlje. A onda smo dospeli na rub trećeg — možda poslednjeg — svetskog rata.
Razlog: navodni napad sirijske vojske — hemijskim oružjem — na islamiste u gradiću Dumi kod Damaska. To je izazvalo predvidljivu provalu histerije u zapadnom političkom i medijskom establišmentu, uz insistiranje na napadu na Siriju.
Do napada je, u noći između petka i subote, i došlo, i to uprkos priznanju američkog sekretara za odbranu Džima Matisa da nema dokaza da je sirijska vojska zaista učinila ono za šta je optužuju. I uprkos tome što je Organizacija za zabranu hemijskog oružja najavila da će svoju istragu na terenu otpočeti sledećeg jutra.
Pre 19 godina, suočen sa skandalom oko Monike Levinski, Bil Klinton došao je do zaključka da bi mu jedan dobar rat dobro došao u tom trenutku, pa su napali našu zemlju. Donald Tramp je sada u sličnoj situaciji zbog afere s porno glumicom Stormi Danijels, ali i zbog drugih nevolja u koje je dospeo zahvaljujući istrazi navodnog ruskog uticaja na njegov izbor. Otuda možda i ne treba da čudi što je odabrao klintonovski recept za trenutno rešenje krize, iako je time prekršio sva svoja predizborna obećanja i pritom svet doveo bezmalo na ivicu uništenja.
A sve je, da bude još i gore, zasnovano na jednoj laži.
O toj laži, i o situaciji u kojoj se svet zbog nje našao, u „Novom Sputnjik poretku“ uoči napada na Siriju govorili su Ljuban Karan, vojni analitičar i kontraobaveštajni potpukovnik u penziji, i politikolog Aleksandar Pavić.
Šta se to, dakle, dogodilo u Dumi? Ili se ništa zapravo nije dogodilo, nego je reč o velikoj obmani? Rusija, naime, kaže da su sprovedena ispitivanja i da nisu pronađeni nikakvi tragovi upotrebe bilo kakvog hemijskog oružja. Štaviše, i Rusija i Sirija samouvereno su pozvale inspektore Organizacije za zabranu hemijskog oružja da sprovedu svoju istragu bez ikakvih ograničenja. Povrh toga, nikakvi leševi žrtava nisu pronađeni, a snimci s terena pokazuju i oduševljenje stanovništva kada su u grad ušle ruske i sirijske snage umesto Armije islama.
Da li bi tako dočekali one koji su na njih nekoliko dana ranije bacali hemijsko oružje? Da li je moguće da je reč o velikoj obmani koja je trebalo da posluži kao casus belli? Upravo to tvrdi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji je u petak rekao da njegova zemlja ima „neoborive dokaze“ da je sve zapravo inscenirano „uz pomoć obaveštajne službe jedne zemlje koja prednjači u raspirivanju rusofobije“ — potom će biti i precizirano da je reč o Velikoj Britaniji.
„Ako ne znate ko je počinio neki zločin, to je staro istražno pravilo, proverite kome on odgovara, kome je u interesu? To svakako nije bilo u interesu sirijskih vlasti, niti Rusije“, komentariše Ljuban Karan.
„Oni su, praktično, već dobili rat, i nemaju nikakve razloge da od gotovog prave veresiju. Jedini koji u tome nisu našli svoj interes jesu NATO i Zapad. Tako da sam uveren da je reč o insceniranom povodu, što je stara praksa koju mi znamo jako dobro, budući da je Balkan i služio kao (probni) poligon za tu vrstu delovanja. Isti taj mehanizam, koji je protiv Srbije i srpskog naroda delovao besprekorno, sada se ponovo primenjuje. Ali više ne funkcioniše tako dobro jer se primenjuje protiv Rusije, a Rusija nije Srbija i ima daleko razrađenije mehanizme za odbranu“.
Postoji i još jedna paralela — pre godinu dana Amerika je gađala aerodrom Šairat u Siriji zbog toga što je Sirija navodno upotrebila hemijsko oružje u Han Šejhunu (pre dva meseca je sekretar za obranu Matis priznao da nema dokaza za to). Tada, pre godinu dana, nedokazana upotreba hemijskog oružja i američki napad usledili su pošto je Amerika prvi put stala na stanovište da sirijski predsednik Bašar el Asad ipak može da ostane na vlasti. Sada opet imamo istovetne, nedokazane, optužbe o hemijskom napadu, i to samo nekoliko dana pošto je Tramp najavio povlačenje iz Sirije…
„Upravo u tome i jeste suština“, uveren je Aleksandar Pavić. „Postoje ozbiljni faktori koji kroje svetsku politiku barem u poslednjih 25 godina, kojima ne odgovara to što je Tramp izabran zbog njegovog programa čija je ključna tačka bilo zaustavljanje američkog intervencionizma i povlačenje američke vojske. Otuda je alarm za uzbunu predstavljala njegova najava povlačenja američke vojske iz Sirije, jer bi to bio kraj snova onih koji su i započeli rat u Siriji. Tako da se ovakav potez — operacija ’pod lažnom zastavom‘ kakva je i bila ova u Dumi — i očekiva“, objašnjava Sputnjikov sagovornik, i podseća da je Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba ruske vojske, još pre mesec dana javno upozorio da će se upravo ovo dogoditi.
Uprkos svemu ovome, međutim, ispravno je predvideo Ljuban Karan, „do nekakvog napada moralo je da dođe — jer je reč o spasavanju renomea, Zapad nije mogao da odustane posle svih izgovorenih pretnji — ali je od ključne važnosti da udar bude ograničen i da se time sve i završi, čime bi svako sačuvao svoj obraz“.
Udari koji su usledili, zaista, bili su tek nešto šireg obima nego prošlogodišnji; naspram prošlogodišnjih 59 sada su ispaljene 103 krstareće rakete, od čega, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, čak 30 na bezmalo prazne poljane, dok je, od 71 rakete ispaljene ka aerodromima, njih svega 7 pogodilo cilj, među kojima i četiri bazu Mezeh, koja više nije u upotrebi. Tako da su očigledni razlozi zbog kojih je vođa Armije islama Muhamed Aluš, razočaran, ove udare opisao kao „farsu“.
Ovakva pak situacija, u kojoj ipak nije gađana ni ruska vojska ni ciljevi velikog značaja u Siriji, zaključuje Aleksandar Pavić, „u optimističkom scenariju mogla bi da se iskoristi kao povod da se sedne za sto i da se problemi razjasne u direktnom kontaktu. Ako je dovoljno vešt, i ako uopšte ima slobodnog prostora, Tramp bi ovu situaciju mogao da iskoristi za dogovor s Rusima, pod izgovorom da je reagovao, a da sada mora da se sedne za sto kako svet ne bi otišao dođavola. Ali pre svega je potrebno da se iz sadašnje situacije izađe bez ozbiljnijih posledica, jer smo zaista suočeni s ludacima koje mir u svetu ni najmanje ne interesuje, a koji su sve ovo i izazvali“.
