Jurij Švitkin, zamenik šefa Odbora Državne dume za odbranu, kaže da je ovaj napad čin agresije i kršenje normi međunarodnog prava.
„Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici ignorisali su stav Ujedinjenih nacija o neophodnosti sprovođenja istrage pod okriljem Međunarodne organizacije za zabranu hemijskog oružja. Rusija je preduzela sve neophodne političke i diplomatske napore kako bi ovaj napad sprečila, a i dalje preduzima sve neophodne korake, uključujući i određene vojne. Moskva dosledno poštuje međunarodno pravo i poziva međunarodnu zajednicu da osudi ovaj napad“, ocenjuje Švitkin.
Stanislav Tarasov, stručnjak za Bliski istok, kaže da Moskva pažljivo proučava situaciju:
„Ne isključujem da će uskoro biti održane konsultacije sa Teheranom i Ankarom. Takođe, ne isključujem da će danas biti održan telefonski razgovor između Putina i Trampa. Nakon napada, Amerikanci su se našli u veoma komplikovanoj situaciji, i to se vidi po vrlo kontradiktornim izjavama koje stižu iz SAD. Očigledno je da Vašington nema jasnu i temeljnu strategiju za Siriju“.
Dušan Proroković, politički analitičar, ocenjuje da će intervencija ostaviti velike posledice na međunarodne odnose u celini, a ne samo na regionalnu bezbednost na Bliskom istoku:
„Posmatrajući pripremu koja je izvršena kroz medije na Zapadu, kao i poruke koje su stizale od američkog predsednika, premijerke Velike Britanije i predsednika Francuske, napad nije mogao da bude izbegnut. Što se ostalih aktera tiče, izuzimajući Tursku, koja je otvoreno podržala bombardovanje, sve ostale reakcije su očekivane“.
„Amerika nije imala izlaznu strategiju za sirijsku krizu već dve godine“, ističe Proroković, „jer je DAEŠ, u koji su mnogo investirali, doživeo totalni kolaps, tako da je njima bio potreban jak potez da bi se vratili u igru na Bliskom istoku“.