Ovo je antologijska replika iz filma „Kosa“ koja na najsažetiji način oslikava učešće Amerike u Vijetnamskom ratu šezdesetih godina prošlog veka.
Baš u danu kada je američka vojska bombardovala Siriju, preminuo je veliki Miloš Forman, režiser „Kose“.
Otišao je u trenutku kada su poletale ubilačke rakete, kao kad se u vojni avion za Vijetnam, u filmskom krešendu čuvenog mjuzikla, ukrcava hipik Džordž Berger umesto zaljubljenog vojnika Kloda Bukovskog.
Uzleteo je Forman iznad kukavičjeg gnezda novog doba u kome se zdravi, slobodni i autentični proglašavaju za ludake, a mnogi ludaci upravljaju svetom sve sa iskeženom grimasom i prstom na nuklearnom dugmetu.
Maestralni Čeh koji je najbolje filmove snimio u Americi, napustio nas je u trenutku kada predsednik SAD gotovo nekontrolisanim i nadrealnim tvitovima najavljuje rakete, bombe, razaranja i sve to proglašava „savršenim činom“.
Tako da potpuno naivno i nevino sada deluje Lari Flint, vlasnik pornografskog časopisa „Hasler“, čiju je životnu misiju borbe za neprestano pomeranje granica slobode, filmski odbranio Forman.
Flint se lascivno poigravao sa konzervativnim američkim zvaničnicima i establišmentom, i za to platio veliku cenu i postao invalid, a danas se konzervativac Tramp, sa pozicije prvog čoveka SAD, poigrava gotovo perverzno sa čitavom planetom.
I Formanov televizijski šoumen, antikomičar Endi Kaufman iz filma „Čovek na Mesecu“, koji je lucidni i beskompromisni humor izveo do krajnjih granica apsurda ne bi imao šta da traži u globalnoj rijaliti kanalizaciji. Kada je sve potopljeno u kloaku globalnog, a malograđanski neukusnog rijalitija.
Šta bi Forman i mogao da traži u epohi u kojoj je zlobni, netalentovani, ali patološki ljubomorni Salijeri pobedio beskrajno nadarenog i genijalnog Volfganga Amadeusa Mocarta. U epohi u kojoj su njih dvojica zamenili mesta.
A možda svet danas najviše i liči na bal vatrogasnog društva koji alegorijski nestaje u katastrofi požara u Formanovom poslednjem češkom remek-delu „Gori, gori moja gospođice“.
Čini se, zaista, da „moderno doba“ ne zaslužuje više Formana. Jer, svakodnevno se uveravamo da ima mnogo boljih režisera. Čiji požari su pravi.
Zbogom, Miloše!
