Analiza koja predviđa kako će izgledati odnosi Beograda i Prištine za petnaestak godina biće, navodi „Dojče vele“, predstavljena danas, 13. aprila, u Beogradu.
„Najbolji scenario bio bi onaj koji rešava spor u vezi sa statusom Kosova“, kaže Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje, jedan od autora scenarija.
Prema tom najoptimističnijem scenariju pod nazivom „Zeleni talas“, Beograd i Priština bi 2019. postigli sporazum o normalizaciji odnosa, Srbija bi 2025. godine postala članica EU, a Kosovo konačno dobilo viznu liberalizaciju i postalo članica svih relevantnih međunarodnih organizacija i imalo otvoren put ka EU, uz podršku Srbije.
S druge strane, navodi se, kosovska vlada stvorila bi socijalne i ekonomske uslove za integraciju srpske zajednice u društvo, a kosovski Srbi bili bi uključeni u briselski dijalog, umesto da, kao do sada, budu samo objekat pregovora.
Normalizacija odnosa ubrzala bi proces pomirenja i pokrenula proces utvrđivanja sudbina nestalih osoba, a obema stranama donela bi i ekonomski napredak.
„Da bismo to postigli, Beograd i Priština moraju da donesu nekoliko ključnih odluka: Beograd da odustane od zahteva za teritorijom Kosova, a Kosovo da uspostavi zajednicu opština sa većinskim srpskim stanovništvom koja bi imala i izvršna ovlašćenja“, kaže Špetim Gaši za DV.
Prema njegovim rečima, verovatnije je da će se dogoditi neka kombinacija elemenata drugog i trećeg scenarija.
Ta dva scenarija, kaže, nisu toliko optimistična, jer sporazum bi u tom slučaju bio potpisan nešto kasnije, ali ne i primenjen do kraja.
On podrazumeva priznavanje prištinske uprave na teritoriji Kosova, ali ne i puno diplomatsko priznanje Kosova kao nezavisne države.
Zauzvrat, Kosovo bi uspostavilo Zajednicu srpskih opština koja bi imala autonomiju u oblasti obrazovanja, kulture, jezika, lokalne samouprave i zdravstvene zaštite.
Istovremeno, Srbija bi nastavila da lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, uprkos tome što se obavezala da to neće činiti.
Na to koji ćemo scenario gledati u realnosti ne utiču samo lokalni lideri, već i brojni spoljni faktori, među kojima su najznačajniji stanje unutar Evropske unije i interesi velikih sila.
Da li će Rusija i Kina blokirati članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a Španija u Evropskoj uniji? Da li će druge članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova promeniti svoju odluku, pitanja su koja se postavljaju u analizi.
U scenarijima se kao jedan od rizika navodi mogućnost da se zbog blokiranja članstva u UN ili EU Kosovo okrene ujedinjenju s Albanijom.
U tom slučaju bi se sever Kosova pripojio Srbiji, a takav razvoj događaja mogao bi da izazove lančanu reakciju i pokrene zahteve Republike Srpske i Albanaca u Makedoniji za prekrajanjem granica.
Gaši kaže da bi eventualna podela ili razmena teritorija imala posledice po BiH i Makedoniju, što bi na kraju moglo da dovede do nove mape Balkana i prinudne seobe stanovništva.
Najgori scenario, prema ovoj analizi, bio bi da se EU degeneriše u labav trgovinski savez i zamrzne proces proširenja.
Time bi izgubila glavne poluge u posredovanju između Beograda i Prištine — članstvo u EU je glavna šargarepa zbog koje dve strane uopšte pregovaraju.
Protivljenje nacionalističkim narativima gotovo bi u potpunosti utihnulo, a incidenti na severu Kosova i u Preševskoj dolini bi se često dešavali.
„Tada bi nas samo jedna varnica delila od novog rata“, zaključuje se na kraju analize, prenosi DV.
Tanjug
