Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Berlinu da je za trajno rešenje na Kosovu potrebna saglasnost Nemačke, Francuske, EU, SAD, Turske i Rusije. On je prilikom susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel istakao da je Srbija spremna na kompromis, ali da su za to su potrebne dve strane.
Politički analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da je Vučić zapravo pomenuo zemlje koje imaju uticaja na krizu na Balkanu, a da je tu jedini izuzetak — Rusija.
„Rusija nije faktor raspirivanja krize, kao što su to države koje podstiču albanski secesionizam ili mu pružaju legitimitet, to su ove druge pomenute zemlje. Rusija je podrška Srbiji, i Vučić ju je svakako pomenuo u tom kontekstu kako Srbija ne bi bila sama, okružena koncernom prijatelja Albanije. Da bi došlo do trajnog mira na Balkanu, odnosno do kompromisa sa Albancima, sve zemlje koje je pomenuo moraju da se slože, a da bismo u takvim pregovorima mi ipak imali nekoga uz sebe, važno je da u svemu tome učestvuje i Moskva, jer sa druge strane imamo blok zemalja koje stoje iza albanskog secesionizma i koje mogu da utiču na Albance. Ako se one dogovore oko nekog rešenja i prihvate ga, Priština će morati sa tim da se složi, htela to ili ne“, smatra Anđelković.
Međutim, dodaje naš sagovornik, u ovom momentu je isključena mogućnost da dođe do takvog dogovora.
„Sa druge strane, to je elegantan način da Srbija proba da kupi neko vreme. Dakle, da pokaže spremnost na dogovor kroz formu neke međunarodne konferencije ili šireg sporazuma između Srbije i Albanaca u kome bi učestvovali i drugi faktori koji su geopolitički prisutni na Balkanu. Međutim, pošto to u ovom momentu nije moguće, ta dobra volja morala bi da sačeka budućnost, jer je očigledno da smo pod velikim pritiskom Zapada da rešimo kosovsko pitanje, a to rešenje koje nam oni nameću za nas nije prihvatljivo. Mi smo spremni na neki kompromis, ali za to još nije sazreo trenutak, a kako je opasno da frontalno odbijemo njihove predloge, bolje je naći inicijativu da se to rešava u nekom formatu koji u ovom momentu nije moguć“, ocenjuje Anđelković.
Upitan kako tumači izjavu predsednika Srbije da „stolica u UN“ nije bila pomenuta u razgovoru predsednika Srbije i nemačke kancelarke, Anđelković kaže da šta god Nemci mislili o tome, Srbija o tom rešenju ne sme ni da razmišlja bez prethodnog dogovora o eventualnoj podeli Kosova.
„Ako bi prihvatila da u ovom sadašnjem obliku Kosovo, makar i kao posmatrač, uđe u UN, Srbija bi time kapitulirala, samo bi rok kapitulacije bio nešto kasniji, znači došlo bi do kapitulacije sa odloženim dejstvom. Srbija to ne sme da prihvati, i mislim da se to pitanje nije našlo na stolu u Berlinu jer Nemačka shvata da mi to nećemo prihvatiti. Ako bismo to prihvatili, to bi uistinu bio akt veleizdaje, a verujem da u Beogradu niko na to nije spreman“, kategoričan je Anđelković.
Prema mišljenju dopisnika RTS iz Berlina Nenada Radičevića, na sastanku Vučića i Merkelove u Berlinu Beogradu nisu upućeni nikakvi ultimatumi koji se tiču normalizacije odnosa sa Prištinom.
„EU jeste na neki način pokušala da Strategijom o proširenju Unije usmeri neke rokove za Srbiju. Međutim, to nije ni potrebno, budući da je jasno da, ukoliko želite brže evropske integracije, morate brže da rešavate pitanje normalizacije odnosa sa Kosovom. Dakle, nema potrebe za nekim specijalnim ultimatumom, a mislim i da Nemačka posebno izbegava da postavlja ultimatume Srbiji, između ostalog i zbog toga što je svesna dokle su doveli američki ultimatumi Ukrajini da bira između EU i Rusije. To je scenario koji Nemačka ne želi na Balkanu, a smatra da je Balkan dovoljno rovit da bi te vrste ucena i ultimatuma mogle da dovedu do nove nestabilnosti“, kaže Radičević za Sputnjik.
