Organizatori tvrde da se na skupu okupilo 70.000 ljudi, policija još nema zvaničnu procenu broja demonstranata, a portal „Indeks“ navodi da ih je bilo oko 15.000.
Protest je obeležilo uzvikivanje ustaškog pozdrava „Za dom spremni“ i učestalo pominjanje Domovinskog rata i Franje Tuđmana, ali i otvorene pretnje HDZ-ovcima koji će sutra u Saboru glasati za ratifikaciju Istanbulske konvencije, preneli su hrvatski mediji. U više navrata im je poručeno da će ih, ukoliko budu glasali za ratifikaciju, smeniti na sledećim izborima.
Okupljeni su pevali „Zovi, samo zovi“ i uzvikivali „U boj, u boj“, „Izdaja, izdaja“ i „Hoćemo izbore“. Među mnogim natpisima koje su nosili, navela je Hina, bio je i „Andrej Plenković za Pupovca suho zlato, za državu i narod živo blato“, portret Plenkovića s natpisom „Izdaja“, „Zaštitite obitelj“,„Isus Krist više od IK“ i drugi.
Sa govornice se moglo čuti da „Hrvatska treba suverenističku politiku, poput suseda Mađara“, kao i da „ratifikacija Istanbulske konvencije neće zaštititi žene od nasilja“, a da je „pol biološki određen kao muški i ženski, a pol i rod su isto“.
Protest je organizovala Građanska inicijativa Hrvatska protiv Istanbulske konvencije.
Sanja Bilač iz te inicijative rekla je da ovo nije samo protest, već „jedan jasan i glasan stav građana protiv politike aktuelne vlade“, koji je prerastao inicijalnu ideju.
Ona je pre početka protesta objasnila da Istanbulska konvencija u ovom trenutku i nije najveće zlo.
„U ovome trenutku ne razmišljamo o ratifikaciji, ali ne mislimo da je to najgore. Zašto? Zato što smo fokusirani na najbolje. Verujte mi, ovaj trenutak na Rivi, u 18 sati biće nešto najbolje što je Hrvatska doživela od zajedništva iseljene Hrvatske, od našeg prvog predsednika dr Franje Tuđmana. I ta činjenica da će se ljudi okupiti, da će biti zajedno, da prolaze tu mentalnu i psihološku promenu je nešto najdivnije što će se dogoditi. I to je važno“, smatra Bilač.
Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici međunarodni je ugovor sastavljen pod okriljem Saveta Evrope koji je potpisan 11. maja 2011. u Istanbulu, zbog čega je poznat kao Istanbulska konvencija.
Konvencija ima za cilj sprečavanje nasilja, zaštitu žrtava i „okončanje nekažnjivosti počinioca“. Do januara 2018. godine potpisalo ju je 46 država i Evropska unija. Turska je 12. marta 2012. postala prva država koja je ratificirala Konvenciju, a slede Albanija, Andora, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Danska, Finska, Francuska, Monako, Crna Gora, Holandija, Norveška, Poljska, Rumunija, Portugalija, San Marino, Srbija, Slovenija, Španija i Švedska koje su to učinile od 2013. do 2017. godine. Konvencija je stupila na snagu 1. avgusta 2014.
Protivnici Istanbulske konvencije smatraju da se tim međunarodnim dokumentom nameće „rodna ideologija“ i zadire u temeljne tradicionalne, kulturološke, identitetske i pravne odrednice hrvatskog društva.
Mediji
