Jedan deo njih sumnja da nemačka kancelarka iskreno brani interese Kijeva, dok drugi kažu da bi trebalo čitati između redova i da je to pitanje, pre svega, daljeg finansiranja Ukrajine, pošto Evropska unija nije spremna da bude doživotni sponzor te zemlje.
„Merkelova na prvom mestu brani svoje interese, ali se pretvara da brine i o budućnosti Ukrajine. Jasno je da nju nije briga za Kijev. Nju interesuje njena zemlja, njene kompanije, i ona računa isključivo na to. Merkelova u principu ne pokazuje da je protiv nekog, već da je za nešto. Pošto će tranzit prolaziti kroz teritoriju Nemačke, za nju je profitabilno da gas dobija direktno i da još dobija i pare od tranzita. Zbog toga ona u stvari govori: ’Mi gledamo sebe‘, a Ukrajina neka se bori za svoj tranzit sama i neka stvara konkurentne uslove“, kaže za Sputnjik direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.
Ekspert podseća da ruski „Gasprom“ nikad nije dovodio u pitanje tranzit gasa kroz Ukrajinu, ali da će ti obimi, posle izgradnje „Severnog toka 2“, biti minimalni.
„Sada je drastično isplativije transportovati gas preko ’Severnog toka‘, nego po ukrajinskoj teritoriji, tim pre što Ukrajina govori o namerama da će povećati cene tranzita. Jasno je da će ’Gasprom‘ u takvim uslovima minimalizovati isporuke preko Ukrajine, ali svakako će manji obimi i dalje ići kroz tu zemlju. Ruska kompanija će sigurno pokušati da maksimalno smanji te isporuke, zato što je to prosto neisplativo za nju“, smatra Pravosudov.
Eksperti su saglasni da će određene količine gasa i dalje ići preko Ukrajine, posebno za one zemlje koje su blizu Ukrajine, jer je, u tom slučaju, ta ruta najisplativija. Osim toga, količine gasa koje su prošle godine isporučene Evropi značajno premašuju potencijalne obime „Severnog toka 2“. Tako da će, svejedno, ukrajinski tranzit zadržati ulogu dodatnog gasovoda.
Stručnjaci navode da je prošle godine kroz Ukrajinu prošlo 93,5 milijardi kubnih metara gasa. Ako se uzme u obzir da će 55 milijardi kubika ići preko „Severnog toka 2“, a 31,5 preko „Turskog toka“ i još četiri milijarde kubika se dodatno može isporučiti preko „Severnog toka 1“, to nije dovoljno, jer ostaju tri milijarde kubnih metara koje ne mogu stati u zaobilazne gasovode.
Analitičari objašnjavaju da status Ukrajine kao tranzitera sada zavisi od potreba Evrope za tim energentom — ako se potražnja smanji onda sav gas može ići zaobilaznim gasovodima, a ako Evropa bude kupovala više gasa — što se očekuje — „onda će oni više pomagati Ukrajini“.
Podsetimo, nemačka kancelarka je tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom rekla da je nedopustivo da Ukrajina izgubi svoju ulogu tranzitne države zbog realizacije projekta, što je u Kijevu dočekano sa oduševljenjem.
Ukrajinska gasna kompanija „Naftogas“ je izjavu Merkelove nazvala „dobrom vešću“ i izrazila nadu da će „nova pozicija Nemačke pomoći ministrima drugih zemalja EU da odrede stav o izmenama i dopunama gasne direktive, koju su usvojile Evropska komisija i Evropski parlament“.
Nemačka je već izdala „Gaspromu“ sve dozvole za izgradnju „Severnog toka 2“, dok se Evropska komisija kategorički protivi izgradnji gasovoda koji će zaobilaziti Ukrajinu. Evropljani smatraju da „Severni tok 2“ nije u skladu sa planom diversifikacije evropskog tržišta energenata.
Šef direktorata Evropske komisije Dominik Ristori je istakao da će ta organizacija insistirati da novi gasovod bude u skladu sa principima evropske zakonodavnosti, odnosno da čitav projekat bude transparentan, da ne diskriminiše određene zemlje, kao i da bude dostupan trećim zemljama.
Međutim, analitičari smatraju da se evropske zemlje mogu predomisliti kada „udare“ prvi ozbiljni mrazevi.
Bivši deputat ukrajinske Vrhovne rade Aleksej Žuravko smatra da je izjava Merkelove posledica američkog pritiska na Evropu.
On kaže da Nemačka pokušava da izgradi taj projekat na političkoj osnovi. Na taj način Evropa hoće da se distancira od ekonomskih problema, koji danas postoje u Ukrajini. Merkelova pokušava da izvrši pritisak na Rusiju da zadrži kakav-takav tranzit gasa kroz Ukrajinu, jer će u suprotnom slučaju Ukrajina, kako je rekao, definitivno prestati da postoji.
On je naglasio da u Ukrajini sazrevaju veoma ozbiljni socijalni problemi, a da će Evropa biti prinuđena da dogradi „Severni tok 2“.
Politikolozi ističu da izgradnja „Severnog toka 2“ odgovara Nemačkoj, jer će joj taj projekat omogućiti da izbegne rizike koji se javljaju prilikom tranzita gasa preko teritorije Ukrajine, podsećajući da se Kijev više puta bavio krađom gasa, koji je bio namenjen Evropi.
„Gasprom“ je takođe potvrdio da nikad nije dovodio u pitanje tranzit gasa kroz Ukrajinu i da on može da ostane u obimu 10-15 milijardi kubnih metara godišnje, ako Ukrajina dokaže ekonomsku isplativost novog ugovora.
Međutim, kako je rekao šef ruskog gasnog giganta Aleksej Miler, ruska resursna baza se pomera na sever i u centralnom gasno-transportnom koridoru neće biti resursa kao pre.
