Ta paralela ide sve do dokaznih materijala, budući da je i Klifordova, baš kao svojevremeno Levinski sa Klintonom, sačuvala haljinu koju je nosila na sastanku sa američkim predsednikom Donaldom Trampom još 2006. godine i koja bi mogla da posluži kao dokazni materijal u istražnom postupku.
Inače, trenutna situacija po tom pitanju je da je američki FBI izvršio pretres kancelarija dugogodišnjeg Trampovog advokata Majkla Koena i zaplenio mu dokumenta koja su povezana, između ostalog, i sa novcem koji je on isplatio Klifordovoj, tačnije tih 130.000 dolara kako bi ćutala o susretu sa američkim predsednikom.
Tim povodom se odmah oglasio i lično Tramp, koji je pretres ocenio kao sramotni čin, da predstavlja „lov na veštice“, te je tim specijalnog savetnika zaduženog za istragu o ruskom mešanju u američke predsedničke izbore 2016. godine okarakterisao kao najpristrasniju grupu ljudi i ponovio svoj stav da generalni tužilac Džef Sešns nije trebalo da se izostavi iz nadgledanja istrage Roberta Milera.
Aleksandra Borisova sa Instituta za međunarodne odnose i ekonomiju Ruske akademije nauka mišljenja je da je posredi daleko kompleksnije pitanje, ali da je suština problema to što je praktično čitav američki establišment protiv Trampa i na sve moguće načine pokušava da okrene i narod protiv predsednika.
Iz tog razloga, kako ocenjuje, svedoci smo kako se nižu skandali za skandalom, ali je poenta da establišment pokušava da objasni da je sve bilo učinjeno pogrešno, a da su sami izbori bili nepošteni. Isto se dešava i ovde sada, dodaje, sa seksualnim skandalom — ovo je pokušaj kompromitovanja predsednika.
Istovremeno, ukazuje Borisova, treba praviti razliku između slučaja sa Klintonom, utoliko što je čitava njegova administracija, pa i čitav establišment, pokušavao da sačuva „obraz“ predsednika. „Pokušaj impičmenta nije bio prouzrokovan zbog samog seksualnog skandala, već zato što je sâm Klinton kao predsednik samog sebe kompromitovao – dok je u slučaju sa Trampom situacija drugačija, kao da sami govore da su napravili pogrešan izbor.
Politikolog Dmitrij Jurijev na ovu priču gleda na paradoksalan način, jer tvrdi da smo svi svedoci transformacije spoljne politike SAD, kao i ostatka sveta, koja sve više liči na opšti cirkus — pred našim očima se odvija degradacija američkog i zapadnog političkog stila u kolosalnim razmerama.
„Sada ispada da su različiti seks skandali koje predsednici imaju sa kojekakvim damama sumnjivog morala postali više nego mejnstrim. Ovo je situacija kada se može pretpostaviti da su ljudi sposobni da započnu i nuklearni rat, kako bi prikrili svoju ogoljenu zadnjicu“, primećuje Jurijev.
On dodaje i da smo svi mi svedoci propadanja Zapada kakvo je Špengler predviđao tek za narednih 200 godina — „nažalost, sumrak ove civilizacije se dešava danas i sva ova dešavanja izlaze van okvira prethodno važećih konvencija i predstava o dobrom ukusu“, ističe Jurijev.
Iako su mnogi bili mišljenja da je Klinton svoj skandal sa Monikom Levinski pokušao da „ispegla“ akcijama u svetu, te da je bombardovanjem Jugoslavije želeo da zamaže oči javnosti, stručnjak za SAD Mihail Sineljnikov Orišak ipak tvrdi da je u Trampovom slučaju posredi puka slučajnost, jer se u celoj ovoj „zavrzlami“ pre svega postavlja pitanje kome bi ceo ovaj skandal išao u korist.
„Vezu treba tražiti u unutarpolitičkim pitanjima u SAD. Na primer, pretnje koje je Tramp uputio sirijskom režimu da će odgovoriti na korišćenje hemijskog oružja u Damasku, umnogome podsećaju na prošlogodišnje raketiranje sirijske avio-baze zbog hemijskog napada u Idlibu. Tada je rejting Trampa poskočio, a ta njegova odlučnost dojmila se i njegovim istomišljenicima i protivnicima. Ako sad Tramp ponovo udari po sirijskom lideru Bašaru el Asadu, mislim da će naići na veliku podršku američke javnosti“, ističe on.
Govoreći o paraleli između Trampa i Klintona, Sineljnikov je mišljenja da se ovde ne radi o istoj stvari, jer je Klintonu stavljeno na teret to što je lagao javnost u vezi sa Monikom Levinski, a ne sâm seksualni čin. Klinton je, ocenjuje on, govorio da je sa pravne tačke gledišta govorio istinu, budući da se oralni seks tada nije smatrao seksualnim uznemiravanjem, odnosno ta stavka nije bila propisana zakonom.
„Samim tim, Klinton i dalje smatra da nije slagao ništa. Međutim, sa Trampom je situacija malo drugačija. Ne mislim da će ova priča da preraste u nešto veće, u neki još veći skandal. Mislim da je sve ovo samo puka slučajnost“, zaključuje.
