Američki predsednik je stavio potpis na Opštu šemu preferencijala. To znači da će se od 22. aprila, kada taj reaktivirani program stupi na snagu, Srbija opet naći među zemljama koje će bez carine moći da izvoze u Ameriku. Tako ćemo na veliko američko tržište moći da plasiramo oko 5.000 proizvoda.
Srbija od 2.000. godine, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, koristi Autonomne trgovinske mere, mehanizam Evropske unije, koji se obnavlja svakih pet godina i omogućava bescarinski izvoz, pre svega prehrambenih proizvoda. Poslednji put su te mere produžene krajem 2015. i važe do kraja 2020. godine.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom potpisan 2.000. godine, koji podrazumeva obostrani bescarinski izvoz proizvoda, stupio je na snagu još 2001. godine.
Srbija, zajedno sa još pet zemalja jugoistočne Evrope, od početka 2007. godine kao deo CEFTA primenjuje multilateralni Sporazuma o slobodnoj trgovini, kojim su ukinute carine.
Naša država s Kinom od 2009. godine ima sporazum o strateškom partnerstvu, koji je 2016. prerastao u sveobuhvatno strateško partnerstvo. Sredinom maja 2017. delegacije dve zemlje su potpisale i Memorandum o utvrđivanju akcionog plana za trgovinu i investicije u poljoprivredi, po kome srpski poljoprivrednici mogu da izvoze neograničene količine jagnjećeg mesa, kukuruza, suvih šljiva i rezanaca od repe, a ugovoren je izvoz govedine, svinjskog mesa i mlečnih proizvoda.
Od 30. januara ove godine imamo i novi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske, koji omogućava bescarinski izvoz 5.000 tona goveđeg mesa godišnje na tursko tržište. Definisane su i kvote za izvoz sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, semena suncokreta i pojedinih vrsta pekarskih proizvoda u Tursku, a udvostručene su i kvote za izvoz određenih vrsta smrznutog povrća i suvih šljiva.
Šta za srpsku privredu i njene izvoznike znači sada aktuelni primer američkih povlastica i u kojoj meri je Srbija te pogodnosti do sada koristila?
Sagovornica Sputnjika, savetnik u sektoru za međunarodne ekonomske odnose Privredne komore Srbije (PKS) Marica Vidanović, podseća da Opšta šema preferencijala (GSP) predstavlja meru trgovinske politike koju SAD odobravaju prema 140 zemalja u svetu. Najviše se odnosi na srednje razvijene zemlje ili one koje tek kreću da se ekonomski razvijaju, kako bi na taj način bio pospešen njihov izvoz.
Ovaj GSP program će trajati do 2020. godine, da bi neki od oko 5.000 proizvoda sa nula odsto carine mogao da uđe na američko tržište mora da ispunjava osnovni kriterijum, a to je da je on minimum 35 odsto srpski proizvod. Drugi uslov je da roba mora da ide direktno iz Srbije prema kupcu u SAD, objašnjava Vidanović. Sve ostalo je, kako kaže, na dogovoru srpskog izvoznika i američkog kupca.
Vidanovićeva, koja već više od deset godina prati privrednu saradnju Srbije i SAD, ističe da je najveći doprinos tog programa što srpski izvoznici sa našim proizvodima mogu biti konkurentniji i cenom prihvatljiviji za američke kupce.
Ona podseća da Srbija ima pogodnost izvoza bez carine u SAD od 2005. godine, od kada sa tom državom ima potpisan sporazum o najpovlašćenijoj naciji u trgovinskom smislu. Napominje uz to da se GSP program nikada ne ukida, već da njegov istek važenja može biti periodičan.
Prošli put smo za njegovo aktiviranje čekali više od godinu dana i o tome odlučuju i Kongres i Senat SAD, a ukaz potpisuje sam predsednik, objašnjava predstavnica PKS-a. Ovaj poslednji je istekao 31. decembra prošle godine i, kako kaže, ovo je prvi put da se za tako kratko vreme aktivira njegovo ponovno stavljanje na snagu.
Na pitanje koliko smo iskoristili pogodnosti koje su nam pružene, Vidaković kaže da je iskorišćenost GSP-a 2017. godine porastao, ali da nije maksimalno iskorišćen i da se njegova iskorišćenost kreće između pedest i šezdeset odsto.
„Najviše se izvozilo voće i povrće, odnosno proizvodi prehrambene industrije u svakoj fazi obrade, smrznuto ili konzervisano, bio-hrana, začini, supe, sušeno povrće. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, videli smo da američki kupci imaju veliko interesovanje za drvno-prerađivačku industriju, najviše za nameštaj od punog drveta. Tekstilna industrija im je vrlo interesantna, IT industrija u smislu usluga, zbog veoma edukovane radne snage“, ukazala je sagovornica Sputnjika.
Ona napominje da je tržište SAD vrlo karakteristično. Zahteva velike kapacitete, posebnu doradu marketinške ambalaže, postoje zakoni koji moraju da se isprate kada je u pitanju nalepnica, odnosno prikaz sastava samoga proizvoda. Uz to, kada se izvozi hrana u SAD, mora da se podnese dokumentacija kako bi se dobio sertifikat posebne američke agencije koja čekira sve što je u domenu hrane, prepoljoprivrednih proizvoda, živih životinja, medicinskih aparata, lekova, duvana i alkohola. Svaki ulazak takve robe u SAD mora proći kroz tu agenciju, objašnjava Vidanović.
Ona, međutim, napominje da to nije posebna prepreka.
„Čak ni troškovi transporta do SAD više nisu prepreka jer je otvorena direktna avio-linija iz Beograda za Njujork koja podrazumeva i prevoz tereta, tako da ne postoji nijedna vrsta prepreke koja bi mogla da spreči naše privrednike da razmišljaju o izvozu na američko tržište“, navodi Vidanović.
Po njenoj oceni, ono što nam nedostaje je veća vidljivost Srbije na tako velikom tržištu. Nedostaje nastup na velikim sajmovima, gde naši proizvođači mogu da dođu u direktan kontakt sa američkim kupcima i distributerima, jer taj direktan kontakt, smatra ona, ništa ne može da zameni. Pogotovo što je američka privredna komora specifično organizovana, drugačije nego naša i komore u Evropi.
Vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije i SAD u u 2017. iznosila je nešto više od 570 miliona dolara.
„Naš deficit je bio oko 40 miliona dolara, ali je karakteristično da je srpski izvoz 10 odsto porastao i da se Amerika kao naša izvozna destinacija nalazi na 19. mestu po vrednosti srpskog izvoza. Uvezli smo robu za oko trista miliona dolara i taj uvoz je u prošloj godini sedam odsto manji na godišnjem nivou“, istakla je Vidanovićeva.
Na pitanje da li se GSP program koji se odnosi na 140 zemalja posebno produžava sa svakom zemljom pojedinačno, ona kaže da SAD po automatizmu stavljaju na snagu program preferencijala.
A da li postoji mogućnost da se nekoj zemlji ukine program povlašćenog izvoza? Vidanović kaže da to sve zavisi od Kongresa i Senata SAD. To su njihova unutrašnja pitanja koja se tiču sagledavanja zaštite njihovog tržišta — onoga što se pojavljuje na njemu i zaštite konkurentnosti i njihovih domaćih proizvođača. To je njihovo unutrašnje pitanje na koje mi ne možemo imati nikakvog uticaja, ističe predstavnica PKS-a.
„Naravno, na tržište jedne od najmnogoljudnijih nacija, na jedno od najvećih tržišta, mora se naći dobar kanal za plasiranje proizvoda. Iz mog dosadašnjeg iskustva, sve što se plasiralo na američko tržište našlo je krajnjeg kupca, odnosno krajnjeg korisnika“, zaključila je Vidanovićeva za Sputnjik.
Činjenica da smo te pogodnosti bescarinskog uvoza na tržište SAD iskoristili tek sa polovinom potencijala samo je potvrdila da nam izvozne povlastice ne manjkaju, nego proizvodi za tako veliko i zahtevno tržište. Kao uostalom i u slučaju ostalih sličnih sporazuma sa velikim svetskim ekonomijama.
