Ovo je prvih 40 ideja.
Zdravstvo
1. Nanoboti koji ubijaju kancerogene tumore
Naučnici u krvotok ubrizgavaju sićušne uređaje, kako bi s preciznošću dostavili lekove tamo gde su oni potrebni. Osim lečenja tumora, nanoboti se u medicini koriste i u druge svrhe, poput otčepljenja krvnih sudova.
2. Tehnika za uređivanje gena „krispr“ spremna za testiranje na ljudima
Tehnika „krispr“ je ostvarenje sna naučnika koji lekove žele da zamene popravkom nedostataka u ljudskom DNK. Tom tehnikom moguće je izmeniti žive ljudske ćelije, a biotehnološke kompanije planiraju da je primene na lečenje bolesti krvi i slepila.
3. Sekvenciranje DNK otkriva tajne retkih bolesti
Rutinskim genetskim testiranjem sistem zdravstvene zaštite uštedeo bi novac, tvrdi britanska ministarka zdravlja. Sekvenciranje prvog ljudskog genoma 2003. godine koštalo je tri milijarde američkih dolara, no brojne kompanije danas nastoje da smanje taj trošak na 100 dolara.
4. DNK testiranje personalizuje lečenje mentalnih poremećaja
Precizna psihijatrija izučava gene, kako bi svaki pojedinac dobio najbolji mogući tretman. Psihijatri pomoću slika mozga, analiza krvi, uzoraka sline i upitnika mogu na temelju pacijentove biologije i istorije da prepišu usko ciljano lečenje.
5. Moždani implantati omogućili su pacijentima da upravljaju robotskim rukama
Iako pomicanje objekata snagom uma zvuči poput naučne fantastike, klinička ispitivanja upravljanja protezama pomoću uma daju obećavajuće rezultate. Cilj je da se omogući pacijentima da pomoću moždanih implantata i računara upravljaju invalidskim kolicima, robotičkim protezama i paralizovanim udovima.
6. Otpornost na antibiotike treba sprečiti jeftinim testiranjima
Brzo otkrivanje bolesti smanjilo bi nepotrebnu upotrebu antibiotika i oni bi duže vreme bili efikasni.
7. 3D štampanje ljudskih organa
Na 3D štampanje celih organa još ćemo morati da pričekamo, ali mnoge laboratorije uspešno štampaju tkiva jetre. Maleni „organoidi“ iz laboratorija moći će da se koriste u lečenju hroničnih bolesti.
8. Pametni telefoni ubrzavaju oporavak nakon operacije
Nove aplikacije za pametne telefone dojavljuju lekarima ako se rana inficira nakon operacije i pomažu im da prate proces njenog zarastanja.
9. Imunoterapija
Imunoterapija je otkrivena još krajem 19. veka, a danas se uspešno koristi u borbi protiv najopasnijih oblika melanoma i raka pluća. Naučnici su u potrazi za kombinacijama lekova koje će omogućiti efikasno lečenje ostalih bolesti.
10. Egzoskeleti će postati svakodnevica za radnike u fabrikama
Kompanije poput kalifornijskog „Sjut iksa“ pokušavaju da pretvore egzoskelete u pristupačnu potrošačku robu. Egzoskeleti pojačavaju pokrete ruku, nogu i leđa i štite zglobove radnika od preteranog naprezanja.
Obuka i obrazovanje
11. Čuvanje podataka na DNK
Naučnici su uspešno u DNK sekvencu sačuvali Dip Parplov „Dim na vodi“ i „Tutu“ Majlsa Dejvisa. Zapis je moguće poslušati bez gubitka kvaliteta. Taj način čuvanja omogućava da se sačuvaju velike količine podataka na malom prostoru i stabilan je hiljadama godina.
12. Prenosivi skener za čitanje uma
Start-ap kompanija „Otvorena voda“ razvija ručni uređaj koji jeftinije i brže izvodi funkciju uređaja za MRI. Uređaj pomoću infracrvenog svetla prodire petnaestak centimetara unutar tkiva i ima rezoluciju jednog mikrona koji su iste veličine kao neuroni. Jednog dana tim uređajem mogli bismo pratiti ljudske misli.
13. Počeci kvantnog računarstva
Kvantno računarstvo jedno je od najuzbudljivijih tehnoloških ideja. Primena pravila kvantne mehanike neverovatno bi ubrzala računare, a naučnici se nadaju da će pomoću njih moći da stvaraju nove molekule.
14. Hologrami menjaju način na koji komuniciramo s računarima
Sve više firmi koristi proširenu stvarnost (AR) i holograme, da bi, na primer, prikazale potrošačima kako će novi proizvod izgledati u njihovim domovima. 3D slike brišu granicu između digitalnog i stvarnog sveta.
15. Duži san dobar je za ekonomiju
Nova saznanja o dnevnom ritmu ljudi pomažu u borbi protiv nevidljive epidemije — nedostatka sna. Naučnici smatraju da nastava ne sme početi pre 8.30 sati ujutro. To bi poboljšalo školski uspeh učenika i smanjilo stopu oboljenja, čime bi države uštedele novac.
16. Ne smemo preceniti veštačku inteligenciju
Veštačka inteligencija je jedna od najvažnijih tehnologija 21. veka, ali je ljudi prečesto precenjuju. Najnapredniji računari još neko vreme neće moći da razmišljaju kao ljudi.
17. Personalizovano učenje počinje da menja oblike nastave
Silicijumska dolina sklona je zamisli o personalizovanoj nastavi u školama, ali rezultati istraživanja za sada su podeljeni po pitanju pomaže li taj način učenja zaista svim učenicima.
18. Neuronske mreže omogućavaju nam da „čitamo lica“
Softver za analizu lica koristi se za predviđanje seksualne orijentacije i političkih uverenja. Slična tehnologija razvija se za upotrebu u autonomnim vozilima i za detekciju oružja u vazduhoplovnim lukama.
19. Od digitalnih distrakcija postajemo gluplji i nervozniji
Preopterećenje informacijama menja naše poslovne i lične živote. Pronalazak načina za kontrolu količine informacija koje dolaze do nas, jedan je od važnih izazova informatičkog doba.
20. Roboti u učionicama zamenjuju decu
U učionicama širom sveta, roboti sede u školskim klupama umesto dece koja zbog bolesti ne mogu da pohađaju nastavu. Ona na taj način mogu da prate i da učestvuju u nastavi od kuće pomoću tableta.
Energija i resursi
21. Evropska smetlišta potencijalno vrede milijarde
Iz otpada je moguće vaditi minerale i proizvoditi gorivo. Evropa ima više od pola miliona odlagališta otpada.
22. Biomimikrija je pokrenula talas inovativnih materijala
Biomimikrija znači kopiranje materijala iz prirode u laboratoriju. Neka od najvažnijih otkrića su veštačke mrežice i sintetička paukova mreža.
23. Mašine koje ne troše energiju
Internet stvari — sve se brže širi kako sve više toga prelazi na onlajn domen. Svu tu elektroniku nešto mora pokretati, a najveći evropski istraživački institut „Fraunhofer gezelšaft“ vodi inicijativu prema nultoj potrošnji energije.
24. Alternativa silicijumu nudi jeftiniju solarnu energiju
Naučnici silicijumske ćelije žele da zamene perovskitom, čime bi prikupljanje sunčeve energije postalo višestruko jeftinije.
25. Napredak tehnologije čini vetar boljim izvorom energije
Novi dizajni turbina dovešće do toga da će njihovo postavljanje postati jeftinije i da će se moći postavljati na više lokacija.
26. Mali napredak u superprovodnosti
Vodonik i grafen obećavajući su elementi za nultu električnu otpornost pri sobnoj temperaturi.
27. Potraga za boljim baterijama
Litijum jonske baterije standard su poslednjih 25 godina, ali njihovi nedostaci podstiču potragu za alternativnim tehnologijama. Grafen i slana voda neka su od obećavajućih rešenja.
28. Grafenski filteri menjaju ekonomičnost čiste vode
Novi pristupi filtraciji i ekstrakcija vlage iz vazduha neka su od rešenja sve izglednije svetske vodene krize. Grafenske mrežice iz vode otklanjaju hemikalije, otopine, soli i jedinjenja poput pesticida.
29. Potencijal vodonikovog goriva
Vodonik je možda najbolje održivije rešenje za teški transport, to jest pokretanje kamiona, brodova i vozova. Jedan od centara istraživanja te tehnologije nalazi se na škotskom ostrvu „Orkni“.
30. Alge kao biogorivo
Alge su jedan od mogućih novih izvora obnovljive energije. Naučnici u laboratorijama pokušavaju da povećaju njihovu energetsku efikasnost.
Rast broja stanovnika
31. Veštačka sperma i materice nude nove načine reprodukcije
Naučnici su uspeli da stvore miševe od sintetičkih spermatozoida i jajašaca, a jagnjad uzgajaju u biovrećama.
32. Univerzalni osnovni dohodak — povratak ideje stare 500 godina
Finska, Kalifornija, Kanada i Holandija neke su od zemalja koje eksperimentišu s uvođenjem univerzalnog osnovnog dohotka za sve građane.
33. Japanski roboti brinu za stare i nemoćne
Svetsko stanovništvo sve brže stari, a u Japan posao negovateljima za stare i nemoćne olakšavaju roboti.
34. „Hiperlup tehnologija“ superbrzog prevoza
Zamisao Elona Maska o superbrzom prevozu pokretnim kapsulama kroz sistem cevi još nije zaživela, ali se različite suparničke kompanije već takmiče oko toga ko će prvi sagraditi takav sistem.
35. Tehnologijom protiv gužvi na ulicama
Mnogi svetski gradovi muku muče sa saobraćajnim gužvama, ali neki od njih iskušavaju nova rešenja po uzoru na model naplate putarine u Singapuru. Američka država Oregon testira uvođenje sistema naplate po pređenoj milji.
36. Visokotehnološki toaleti za područja s nedostatkom vode
2,3 milijarde stanovnika Zemlje nema pristup sigurnim toaletima, a riziku su posebno izložene žene.
37. Novi načini planiranja porodice
Preterani rast populacije u najsiromašnijim krajevima koči ljudski napredak na ostalim područjima. Nova, dugodelujuća kontracepcijska sredstva i slanje informacija o polnom zdravlju putem SMS poruka, samo su neke od inicijativa za planirano roditeljstvo.
38. Gotovo savršeno mašinsko prevođenje je nadomak ruke
„Gugl translejt“ još uvek je manjkav, ali kompanije poput „Anbabela“ i „Mjamanua“ pomažu nam da bolje razumemo jedni druge.
39. Specijalizovana i precizna poljoprivreda za zelenu ishranu sveta
Predviđa se da će 2050. godine na svetu živeti 10 milijardi ljudi. Precizna poljoprivreda omogućava veću količinu useva uz manje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i manju potrošnju vode i đubriva.
40. Vegetarijanski odrezak sa ukusom mesa
Zapadni oblik ishrane bogat mesom više nije održiv, a naučnici tragaju za alternativnim izvorima proteina. Zamene za meso na biljnoj bazi zahtevaju manje obradivih površina i dosta manju potrošnju vode i energije, a svojim ukusom i izgledom sve su sličnije mesu.
