Transakcije bitkoina obezbeđuju računarski rudari, koji se nadmeću da iz mreže dobiju nagradu, a što više računarske snage koriste, to su njihove šanse bolje.
To je energetski intenzivan proces, koji troši ogromnu količinu struje jer rudarenje hardvera zahteva ogromnu energiju i oslobađa na tone toplote.
Iako se u „rudarenje“ bitkoina može uključiti svako ko poseduje računar, šansu za ozbiljnu zaradu imaju samo vlasnici moćnih kompjutera, sa više grafičkih kartica, jer uspeh „rudarenja“ zavisi od procesorske moći „mašine“.
Svetski bum rudarenja bitkoina zahvatio je i Srbiju, u kojoj već postoji nekoliko farmi za rudarenje velikih poput ogromnih fabričkih hala, a proizvodnjom virtuelnog zlata bavi se više hiljada ljudi.
„Lokacije za rudarenje se drže u tajnosti, ali ljudi koji su u kripto-svetu znaju gde se nalaze. Ne koriste se geotermalni izvori kao na Islandu, već se bitkoin rudari monostandardno, kao i svako drugo industrijsko postrojenje“, kaže za Sputnjik direktor Centra za ekonomska istraživanja Nikola Korbar.
Za razliku od Islanda, gde farme za rudarenje koriste geotermalne izvore koji znatno umanjuju troškove proizvodnje, u Srbiji je glavni adut niska cena struje.
Rudarenje kriptovaluta u našoj zemlji moglo bi da doživi procvat, jer pored niske cene struje postoji i veliki broj geotermalnih izvora, ali je njihov potencijal nedovoljno iskorišćen u svakom, pa i u ovom smislu.
Naš sagovornik objašnjava da rudari koji imaju industrijsku cenu struje mnogo bolje prolaze od malih rudara koji koriste struju za domaćinstva.
„Rudarenje bitkoina najviše se isplati rudarima koji su u opremu uložili do nekoliko miliona evra. Međutim, u današnjim uslovima, većina ljudi u Srbiji rudari sa po nekoliko mašina i nekoliko hiljada evra ulaganja“, objašnjava Korbar.
On naglašava da se i rudarenje sa minimalnim ulaganjima isplati, iako u ovom trenutku ne u tolikoj meri.
„U decembru, kada je cena bitkoina bila najveća, samo jedan uređaj za rudarenje davao je zaradu od oko 40 dolara dnevno. I to čiste zarade, kada se odbiju troškovi struje u Srbiji, po crvenoj tarifi za domaćinstva. I tako je bilo jedan duži vremenski period“, ističe Korbar.
Govoreći o velikim oscilacijama vrednosti bitkoina, Korbar napominje da nijedno ulaganje nije sto odsto sigurno, i da svi koji ulažu treba da ulože samo onoliko koliko su spremni da izgube.
On objašnjava da je bitkoin dostigao astronomsku cenu od dvadesetak hiljada dolara zato što je za kratko vreme na globalnom nivou u bitkoin uloženo oko 600 milijardi dolara.
„To je urađeno pred katolički Božić prošle godine, i za relativno kratko vreme, kao što smo videli, taj novac je izašao iz bitkoina i njegova cena je osetno srušena. Ne očekujemo njegov oporavak do sredine aprila ili početka maja. Tada bi trebalo da tržište krene u neku vrstu oporavka. Do kraja godine očekuje se veća regulacija i ulazak većih igrača na kripto-tržište i sve će to znatno uticati na njegov oporavak“, kaže Korbar.
Mnogi ekonomisti tvrde da je bitkoin zapravo roba a ne novac, jer bitkoin nema centralnu banku koja ga emituje i koja određuje njegov kurs.
On ne postoji u fizičkom obliku, već je zapravo elektronski zapis koji se nalazi u računaru i koji sadrži jedinstvenu šifru koja definiše bitkoin ili njegov deo koji smo kupili. Zato ne moramo da kupimo jedan bitkoin, već se može posedovati i samo jedan njegov deo.
Evidencija o vlasništvu bitkoina je takođe elektronski zapis, koji se nalazi na više mesta istovremeno. Sistem koji obezbeđuje da je elektronski zapis o vlasništvu nad bitkoinom pouzdan zove se blokčejn. Ukoliko dođe do namerne ili slučajne promene podatka o vlasništvu samo na jednom mestu, blokčejn proglašava izmenjeni zapis nevažećim.
U Srbiji je tržište kriptovaluta prilično razvijeno. Postoji veliki broj startapova, i određeni broj kompanija koje se bave razvojem blokčejna.
Krajem maja biće organizovana i velika blokčejn i kripto konferencija koja će okupiti vodeće domaće kompanije, startapove iz ove oblasti, kao i iz oblasti pravne regulative.
Trenutno postoji više od 1.300 različitih kriptovaluta, od kojih je bitkoin najrasprostranjenija i najpoznatija.
