„Tokom 2017. godine izučili smo mnogo toga o istoriji manastira, potom smo izašli na teren, na poziv Vlade Srbije, odnosno Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Imenovali smo izvršnog direktora, poznatog arhitektu i velikog profesionalca, to je Majkl Lek, i on će se baviti radovima projektovanja. Inače, trenutno radi u Vatikanu na ’Rafaelovima sobama‘“, priča Klementi za današnje Večernje novosti.
Boraveći na Kosovu napravili su, kako kaže, precizno beleženje i dokumentaciju konzerviranja.
„Izdvojili smo prioritete, i to je svakako Bogorodica Ljeviška, jer je pod velikim rizikom naknadnih gubljenja slikarskih površina, a i njena stabilnost je dovedena u pitanje. Tamo je potrebna istinska urgentnost na svakom planu. Čitav jedan niz operativnih postupaka sledi pre nego što se stigne do spasavanja i vraćanja u prvobitnu formu originalnih boja“, kaže Klementijeva.
Pričajući o atmosferi kojoj su posvedočili tokom boravka na Kosovu, ona kaže da je naizgled mirna, ali sa mnogim kontrolama i zabranama.
„Ne negiram da nema izvesnog straha i napetosti, videvši tenkove na vratima manastira. Za nas je to neuobičajeno. Iako su tamo snage NATO-a sa italijanskim kontingentom stalno na prvoj liniji odbrane tog blaga, situacija unosi malo straha“, kaže Klementijeva.
Ona je podsetila da je boravila na Kosovu 1990. godine i da je tada bila ushićena kako arhitektonskom, tako i umetničkom lepotom manastira.
„Tada sam studirala restauraciju i videvši freske i ikone, osećala sam se kao da vidim Đotova dela“, rekla je Klementijeva.
Kada su pre nekoliko meseci ponovo došli na Kosovo, iznova su, kaže, doživeli istu onu lepotu i prepoznali mesta koja su posećivali ranije.
„Ponovo se moje srce ispunilo nadom da onaj narod tamo koji se uzdignute glave podiže svakodnevno zaslužuje da bude poznat po tom enormnom istorijskom, umetničkom i kulturnom blagu, kojem nema ravnog u čitavoj Evropi. I za mene će taj posao biti čas i zadovoljstvo“, kaže Klementijeva.
Tanjug
