Ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković za Sputnjik je potvrdio da je zatražio da bude razrešen te dužnosti, pre svega iz privatnih razloga.
Tu vest danas je predočio šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je ocenio da je ambasadorsko mesto u Unesku takvo da je za taj posao potreban i intelektualac i operativac, i da ga je Tanasković dobro radio.
„Pričaću sa ambasadorom Tanaskovićem i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, to mora da bude rešeno u kratkom roku", kazao je Dačić.
Na pitanje da li to znači da ipak postoji bilo kakva mogućnost da on ostane na čelu naše misije u Unesku, Tanasković je za Sputnjik bio kategoričan da je čvrsto odlučio da se povuče i da je o tome još poodavno obavestio nadležne. On je, pri tom, podvukao da su razlozi zbog kojih traži da bude razrešen pre isteka mandata ozbiljni i da su prevashodno privatne prirode.
Sudeći po izjavi Tanaskovića da nema nezamenjivih i po njegovoj rešenosti da napusti dužnost ambasadora u Unesku, to do kada će je on još obavljati će zavisiti isključivo od trajanja procedure razrešenja, odnosno od toga kada će predsednik Srbije doneti ukaz o razrešenju.
Tu odluku će, za razliku od srpske javnosti, zvaničnici u Prištini verovatno dočekati sa izvesnim olakšanjem. Nesporno je da je angažovanje srpske diplomatije, uz vidnu ulogu ambasadora Tanaskovića u sedištu Uneska u Parizu, bilo ključno da 2015. godine, po pitanju priznavanja samoproglašenog Kosova, klatno, polako, ali sigurno, počne da se pomera na srpsku stranu.
To što Kosovo 2015. godine nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu prisutnih glasova za ulazak u Unesko, jednu od važnih agencija Ujedinjenih nacija, bio je jasan signal i svojevrsan lakmus papir po pitanju odnosa snaga i u samoj Generalnoj skupštini UN u slučaju eventualnog glasanja o prijemu Kosova za šta je, takođe, potrebna dvotrećinska većina prisutnih. Zato je 2015. u neku ruku bila i godina preokreta i našeg sve uspešnijeg delovanja u međunarodnim organizacijama.
Tako je prošle godine ponovo izostao prijem Kosova u Interpol, a prošle godine je suspendovano i iz članstva u Svetskoj carinskoj organizaciji i to samo što je bilo primljeno.
Svesna da je ponovo izgubila diplomatsku bitku, na sugestiju svojih sponzora u međunarodnoj zajednici, Priština prošle godine nije ni podnela zahtev za prijem za članstvo u Unesku. Generalna konferencija Uneska o prijemu članova inače odlučuje svake druge godine, tako da bi to pitanje na dnevnom redu Generalne skupštine Uneska moglo da se nađe tek krajem 2019. godine.
Zbog dva prethodna neuspeha, savetnik kosovskog premijera Halil Matoši je već sredinom marta ove godine najavio da je Priština spremna za novu kandidaturu. Odnosno da se sprema.
U nedavnom razgovoru za Sputnjik, ambasador Tanasković je komentarišući te najave rekao da njihove pripreme za podnošenje zahteva nisu preuranjene, s obzirom na to kako sada stoje šanse Kosova za prijem u Unesko. A one su, kao je ocenio, sada manje nego što su bile 2015. godine kada je zahtev Prištine odbijen uz tesan rezultat.
Zbog svega toga nesporna je činjenica da je pozicija naše misije u Unesku sada znatno jača nego ranije, pogotovo što je, prema saznanjima Sputnjika, čini uigran, kompetentan tim, čiji rezultati to najbolje potvrđuju. S obzirom na to, ali i činjenicu da Kosovo ne može ove godine da podnese zahtev za prijem u članstvo, Ministarstvu diplomatije ostaje dovoljno vremena da nađe adekvatno rešenje za mesto ambasadora Srbije u Unesku.
Kako je to rekao i sam šef srpske diplomatije, Dačić, zbog značaja koji Unesko za nas ima upravo zbog pitanja priznavanja takozvanog Kosova, za takav posao potrebno je brzo reagovati, ali i dobro izabrati — ličnost koja objedinjuje i intelektualca i operativca.
