„Pre svega, želimo da posavetujemo Vašingtonu da se što pre oslobodi iluzije da se s nama može razgovarati jezikom sankcija“, navedeno je u saopštenju.
Sjedinjene Američke Države uvođenjem novih sankcija ruskim kompanijama prave štetu običnim američkim građanima, saopštilo je Ministarstvo.
„Ne čekajući efekat od prethodnih sankcija, vašingtonski političari su stigli do takve podlosti da pokušavaju da napadnu naše kompanije, koje odavno održavaju poslovne veze sa SAD, od kojih zavise hiljade radnih mesta. Drugim rečima, udaraju po običnim Amerikancima, sopstvenim biračima, uništavaju ekonomsku saradnju sebi na štetu“, navedeno je u saopštenju.
Ministarstvo je navelo da se stvara lažni utisak da je u toku preporod Amerike: „U SAD se sve više odriču onoga što su ranije sami isticali kao osnovne ’američke vrednosti‘“.
„Već je nasilno oduzimanje diplomatskih objekata koji pripadaju Rusiji bilo ne samo najgrublje narušavanje međunarodnih normi, nego je pokazalo da je pravo na imovinu, nekada sveto za Amerikance, pretvoreno u prazne reči“, navelo je Ministarstvo.
Moskva saopštava da je neprekidnim korišćenjem sankcija, uključujući administrativne metode uklanjanja konkurencije na stranom tržištu, Vašington praktično upisao sebe među protivnike tržišne ekonomije i slobodne, poštene konkurencije.
„Ometanje izveštavanja ruskog kanala RT je očigledan primer težnje da se ućutka izvor alternativnih informacija, da se ograniči sloboda govora. Najzad, o odnosu prema ljudskim pravima upečatljivo svedoči legalizacija početkom 21. veka srednjovekovnih mučenja, držanje talaca u pravnom vakuumu u vojnoj bazi Gvantanamo i tajnim zatvorima CIA“, navedeno je u dokumentu.
U petak su SAD ponovo proširile sankcije Rusiji. Ovoga puta su ograničenja obrazložena ponašanjem Rusije u vezi s Krimom, Ukrajinom, Sirijom i sajber-napadima. Sankcije su uvedene protiv 38 ruskih biznismena, zvaničnika i kompanija, među kojima su ministar unutrašnjih poslova Rusije Vladimir Kolokolcev, sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev, preduzetnici Oleg Deripaska, Sulejman Kerimov, Kiril Šamalov i predsednik uprave „Gasproma“ Aleksej Miler.
