Politička kriza na Kosovu ponovo je ondašnje lidere vlasti, ali ovoga puta i opozicije, naterala da padnu u zagrljaj albanskom premijeru Ediju Rami. Kosovski mediji javljaju da su svi sastanci održani u ilegali, dakle tajno, a da je Rama svakom od političkih sagovornika, a ljutih rivala — Hašimu Tačiju i Ramušu Haradinaju — dao instrukcije šta je kome činiti u periodu koji je ispred nas.
Među tim instrukcijama našla se i priča o koncentracionoj vladi Kosova, ujedinjenju Mitrovice i podeli Kosova. Posebna priča je sastanak opozicionog lidera Aljbina Kurtija, lidera Samoopredeljenja, sa albanskim premijerom, koji je jedini posle sastanka sa Ramom rekao da je „Kosovu potrebnija ujedinjena Mitrovica nego Ujedinjene nacije“.
Kakva je uloga Rame u ovom novom kosovskom političkom zapletu?
Dušan Janjić, politički analitičar, za Sputnjik kaže da nije iznenađen ovom aktivnošću među albanskim političarima sa obe strane. Dodaje i da su hapšenja i izručenja turskih državljana sa Kosova Ankari, faktički, Tačijeva usluga Rami, zbog njegovih bliskih odnosa sa Turskom.
„Što se tiče Edija Rame, on sada pokušava da ostvari dobar kontakt i sa Samoopredeljenjem, koje će najverovatnije biti pobednik sledećih vanrednih parlamentarnih izbora, koji su sve izvesniji. Međutim, plan ’A‘ mu je da pomiri sadašnju vladajuću garnituru, jer ne misli da su u ovom trenutku izbori u Prištini dobri za njegove namere. Ne bi me iznenadilo da Rama ponovo pokušava da vidi da li u međunarodnoj zajednici može da prođe ideja, koja je ujedno i njegov plan ’B‘ — razgraničenje ili podela Kosova“, kaže naš sagovornik.
Podsećanja radi, ovome treba dodati da je Rama u nekoliko navrata na međunarodnim skupovima gurao svoje ideje ispod žita, pokušavajući da na taj način jednim udarcem ubije dve muve: Srbiji ostavi neke ingerencije na severu, kako bi iste dobio na jugu Srbije.
Beograd je tu „trampu“ u više navrata odbijao, ali su se ideje o podeli čule i kod nas. Postojale su spekulacije da bi čak i Tači, kao glavni pregovarač u ime Prištine, pristao na ovu varijantu kako bi se došlo do parafa Beograda na dokument o normalizaciji odnosa.
Međutim, Haradinaj tada nije bio zainteresovan za ovakav manevar, ali sva je prilika da su ga političke okolnosti naterale da počne da razmišlja i o ovoj ideji. Konce bi svima mogao da pomrsi Kurti, koji ni u jednoj varijanti ne želi da priča ni o briselskom dijalogu, a kamoli o podeli.
Janjić kaže da je sada Ramina uloga u ovom konfuznom političkom vilajetu u Prištini bitna i za njega samog, jer je zbog unutrašnjih lomova na političkoj sceni u Tirani, ali i zbog poslednjeg ustupka Ankari, u nemilosti kod Amerike.
Da bi se vratio pod njihovo okrilje, vrlo bitan igrač mu je Tači. U tom smislu je Rama, koji ima još uticaja u EU, obećao Prištini da će pokušati da izdejstvuje dve stvari — viznu liberalizaciju za Kosovo pre leta, i da preko Beograda utiče na Srpsku listu da ne napušta Haradinajevu vladu, a da zauzvrat Priština izađe u susret Srbima u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.
„Sam Edi Rama je u velikom političkom problemu jer je na unutrašnjem planu imao dva velika udara — smenu šefa policije i šefa obaveštajne službe zbog trgovine narkoticima i tolerisanja tog biznisa. On sada, u ovoj misiji, u Kosovu vidi mogući spas za sebe ili bar mogućnost da vidi koliko je duboko propao kod američkih saveznika koji su mu ovaj posao sa izručenjem ’gulenista‘ Turskoj sa Kosova uzeli za veliko zlo“, objašnjava Janjić.
Nije nepoznata činjenica da su pregovori Beograda i Prištine sada tema koja se ne tiče samo Srbije, pa čak ni samo EU, već je podignuta na nivo visoke političke igre, u kojoj se još ne zna da li će iko izaći kao pobednik.
