„To nije stav Evrope“, odgovorio je diplomata na pitanje kako se evropske zemlje odnose prema američkoj izjavi o izradi dodatnog sporazuma za Zajednički sveobuhvatni akcioni plan.
„Mi ne raspravljamo o dodatnom sporazumu, već o pitanjima koja izlaze iz okvira Akcionog plana“, istakao je sagovornik agencije.
Pritom on nije isključio mogućnost da se ubuduće razvije novi sporazum koji bi učvrstio određene odredbe aktuelnog dogovora.
Sve u svemu, govoreći o pregovorima sa Amerikancima, on je dodao da je zasad „prerano govoriti šta će proizaći iz ovoga“.
Trenutno SAD i „evropska trojka“ (Velika Britanija, Francuska i Nemačka) pregovaraju u okviru nedavno formirane radne grupe, čiji je zadatak da razgovara o sporazumu sa Iranom. U januaru ove godine američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će se povući iz nuklearnog sporazuma ukoliko evropske zemlje ne budu mogle da „isprave monstruozne nedostatke sporazuma“.
Stejt department je ranije nazvao radnu grupu „poslednjom šansom“ za očuvanje sporazuma, a ako evropski saveznici odbiju da rade sa Vašingtonom na sporazumu sa Iranom, SAD više neće produžavati režim ukidanja sankcija Teheranu. Stejt department je naglasilo da „ako u bilo kom trenutku predsednik odluči da je nemoguće postići dogovor, SAD će odmah izaći iz sporazuma“.
Iran i „šestorka“ međunarodnih posrednika (Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska i Nemačka) zaključili su 14. jula 2015. istorijski sporazum o rešavanju dugogodišnjeg problema iranskog nuklearnog programa — Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, čija implementacija skida sa Irana ekonomske i finansijske sankcije koje su ranije uveli SB UN, SAD i Evropska unija. Plan je stupio na snagu 16. januara 2016. godine.
