Promatrajući tamne „zakrpe“ na oblacima na Veneri, naučnici su otkrili da se sastoje od sumporne kiseline i čestica koje apsorbuju svetlost, baš kao i čestice na Zemlji.
U studiji objavljenoj 30. marta u časopisu „Astrobiolodži“, tim istraživača iz Kalifornije tvrdi da hemijska i fizička svojstva, kao i umerene temperature i pritisak na Veneri, podržavaju pretpostavku da bi ti oblaci mogli da ugoste vanzemaljske forme života.
Veličina čestica u tamnim delovima oblaka slična je veličini bakterija na Zemlji, i ako je tako, tvrde naučnici, to bi moglo da učini Veneru značajnom u dugotrajnoj potrazi za vanzemaljskim oblicima života.
„Da bi smo se zaista u to uverili, morali bismo da uzememo uzorke oblaka“, rekao je biohemičar Rakeš Mogul, koautor studije i profesor na kalifornijskom Politehničkom univerzitetu u Pomoni, i dodao da bi Venera mogla da bude „uzbudljivo, novo poglavlje u astrobiološkim istraživanjima“.
Za 16. april NASA i „Spejs iks“ planirali su puštanje u rad novog svemirskog teleskopa — Tranzitne istraživačke i satelitske egzoplanete — pomoću kog bi trebalo da se otkriju hiljade obližnjih vanzemaljskih svetova.
Iako se to verovatno neće desiti za našeg života, naučnici se nadaju da bi mogli da pronađu vanzemaljski život.
