Vladajuća većina, naime, posle izlaska Srpske liste više ne postoji, a gotovo svakodnevno se licitira neizbežnim ostavkama.
I sve se dogodilo za samo desetak dana.
Najpre je kosovski parlament u nekoliko navrata bio pod „pritiskom“ suzavca, kojim su poslanici opozicionog pokreta Samoopredeljenje onemogućavali demarkaciju sa Crnom Gorom.
Demarkacija je ratifikovana, ali tek nakon što je deo poslanika pokreta uhapšen, a deo nije imao pristup sednicama parlamenta.
A onda je usledio bezobziran politički spektakl, sa hapšenjem šefa vladine kancelarije za KiM Marka Đurića, 26. marta.
Video-snimci tog hapšenja, koje su izveli specijalci Kosovske policije pod punim naoružanjem, posebno krajnje ponižavajuće povlačenje Đurića prištinskom glavnom ulicom do policijske stanice, gde su mu građani zviždali, aplaudirali i dobacivali neprimerene poruke, obišli su region, ali, nažalost, ne i svet.
Pažnju svetskih medija, pa ni SAD i EU, nije privukla ni činjenica da je Đurić nakon nakon izvesnog vremena pušten bez bilo kakve sudske odluke.
Najzad, dva dana kasnije dogodio se novi skandal, kada su pripadnici turske tajne službe u zajedničkoj akciji sa kosovskom tajnom službom i policijom izveli akciju u kojoj je deportovano, odnosno, kao i u slučaju Đurića — kidnapovano šest turskih državljana. Oni su označeni kao pripadnici pokreta FATO verskog lidera Fetulaha Gulena, kojeg turski predsednik Erdogan smatra odgovornim za pokušaj njegovog svrgavanja, u leto 2016.
Deportacija turskih državljana izvedena je, navodno, bez znanja predsednika privremene vlade, što je Ramuša Haradinaja navelo na hitnu smenu ministra unutrašnjih poslova i šefa kosovske obaveštajne službe.
Koliko je hapšenje Đurića u široj javnosti u Prištini dočekano likovanjem, toliko je hapšenje gulenista bilo ponižavajući hladan tuš, zbog činjenice da vodeći albanski politički lideri, ne samo Haradinaj, već ni, navodno, predsednik Hašim Tači i predsedavajući parlamenta Kadri Veseli o tome ništa nisu znali, niti ih je ko pitao, pa se nameće pitanje ko, zapravo, kontroliše procese na teritoriji samoproglašene države Kosovo.
Povodom poslednjeg događaja oglasio se i turski predsednik Erdogan, koji je za Haradinaja rekao da je „marioneta čije konce povlače drugi“.
„Pitam kosovskog premijera, po čijoj direktivi si napravio takav korak? Otkad si ti počeo da štitiš one koji pokušavaju da izvrše udar na Republiku Tursku… Ti ćeš za to polagati račun. Pred mojom braćom Kosovarima, onima koje ja poznajem, polagaćeš račun za to, ja to znam“, naveo je Erdogan.
Istovremeno, turski predsednik je pohvalio Tačija.
U Prištini se traži i ostavka Tačija, za kojeg tvrde da je organizovao hapšenje Đurića tri dana pre nego što je do hapšenja došlo, kao i da je neposredno bio povezan sa deportacijom turskih državljana.
Za sutra je u Prištini na zahtev opozicije zakazana vanredna sednica parlamenta na kojem će se razmatrati poslednji skandali, ali — nije jasno s kakvim ciljem.
Za donošenje bilo kakve odluke, međutim, potrebna je parlamentarna većina, a ona u ovom trenutku ne postoji, jer Haradinajevu vladu podržava 52 od 120 poslanika.
Na sve to, tri države, Španija, Rumunija i Kipar, neće da učestvuju na samitu EU — Zapadni Balkan, maja ove godine u Sofiji, zbog najavljenog učešća Kosova.
Sa zvezdicom ili bez, Priština se našla usred izazova koje niti je planirala, niti s njima ume da izađe na kraj, bar ne brzo i bez velike štete.
Tanjug
