Upitan šta misli o njenoj nameri i upozorenju američkog ambasadora u Rusiji Džona Hantsmana da bi Vašington mogao da zamrzne ruske račune u SAD, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Moskva pažljivo prati te ideje, a da bi te mere zapravo nanele štetu reputaciji tih zemalja u očima stranih investitora.
Zamenik ruskog ministra finansija Aleksej Moisejev je naglasio da bi ta odluka, ako bude usvojena, bila loša ne samo za Rusiju, nego i za one investitore koji su te hartije od vrednosti kupili, jer „oni neće znati šta sa njima da rade“.
Analitičari „Zberbanke CIB“ takođe navode da će takva mera, na prvom mestu, udariti po stranim vlasnicima tih hartija, jer će imati teškoće da ih prodaju.
„U tom kontekstu, verovatnoću da se ta inicijativa sprovede procenjujemo kao nisku“, dodaju ruski eksperti.
Stručnjaci takođe navode da je izjava Tereze Mej zasnovana na političkim, a ne na ekonomskim okolnostima.
„Gardijan“ piše da će britanska premijerka razmotriti moguću zabranu prodaje ruskog državnog duga u Londonu. Inicijativa je potekla od Toma Tugendhata, predsednika Odbora Parlamenta Velike Britanije za spoljne poslove, koji je naveo da rupe u britanskom zakonodavstvu omogućavaju ruskim državnim bankama da vrše takve poslove uprkos sankcijama.
„Trenutno Rusija može da se pozajmljuje na tržištu kapitala EU i SAD uprkos zapadnim sankcijama, a potom može da podrži banke u Kremlju i energetske kompanije koje to više ne mogu da rade“, rekao je on.
Konkretno, Tugendhat je predložio da se glavnim evropskim klirinškim kompanijama, kao što su „Juroklir“ i „Klirstrim“, onemogući dostup ruskim obveznicama. To će zatvoriti mogućnost preprodavanja evroobveznica na drugom tržištu i odvratiće većinu investitora iz EU i SAD od kupovine vrednosnih papira.
„Siti of London“ je samo prošlog meseca, prema pisanju „Gardijana“, pomogao u emisiji evroobveznica u vrednosti od četiri milijarde dolara.
Tugendhat je kritikovao prodaju, rekavši da je to pomoglo Rusima koji žive u inostranstvu da vrate kapital, za šta tvrdi da je dugoročni cilj Kremlja.
„Jedan od načina na koji ljudi dobijaju svoj novac iz ove zemlje je omogućavanje prodaje ruskog državnog duga u Velikoj Britaniji i taj dug će na neki način biti nadoknađen Rusima“, rekao je on.
Zavisnost od stranih investitora, koji ukupno drže više od trećine duga Rusije, najveća je slabost Rusije, smatra Tugendhat. On je kritikovao zapadne lidere što se toliko boje negativnih posledica za globalna finansijska tržišta da propuštaju jedinu priliku (izuzev vojnog puta) da ograniče „nelegalnu aktivnost Rusije“.
Kritičari predloga Parlamenta Velike Britanije kažu da bi zabrana mogla da našteti britanskim investitorima.
„Amerikanci su razmatrali to pitanje, a zatim su odustali od ideje da ograničavaju američke kompanije, fondove i banke da ulažu u naš spoljni dug, jer bi to moglo da nanese štetu svetskom finansijskom sistemu. I moguće je da su rešili da to isprobaju u manjem obimu i vide kako će to izgledati. Ako Englezi ograniče dostup evroklirinškim organizacijama, preko kojih se trguje našim obveznicama, šta će biti? Da li će to uticati na globalni finansijski sistem, da li će to dovesti do pada finansijskih tržišta ili ne? I ako dođe do krize, Britanija će odmah ukinuti ove antiruske mere. A ukoliko ne dođe do krize na svetskim tržištima, Amerikanci će probati da uvedu iste mere protiv Rusije“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Aleksej Vjazovski.
On dodaje da bi Rusija zbog toga mogla da pretrpi štetu, ali „ne previše veliku i ne predugu“. Najviše bi stradali „strani igrači“.
Ipak, Vjazovski smatra da su male šanse da Tereza Mej i britanske vlasti odobre taj predlog.
„Čim oni to nisu odmah odobrili, nego je Mejova rekla da će razmisliti, verovatnoća da se to dogodi je značajno smanjena. Da su hteli nešto da urade, oni bi to uradili odmah. Ali nisu — ograničili su se na proterivanje diplomata… Čuo sam da oni pritiskaju i ruske oligarhe tamo u Londonu, ali to se takođe zove ’pucanje samom sebi u nogu‘. Ti isti oligarsi podržavaju britansko tržište nekretnina, investirali su kapital, iznet iz Rusije, u hartije od vrednosti u Velikoj Britaniji. Za to su vezane i vize, jer postoji i pravilo da nećeš dobiti vizu dok ne uložiš milion funti u dužničke hartije Britanije. Zbog toga su oni uradili ono što su mogli — nametnuli su sankcije protiv tzv. Putinovih prijatelja“, kaže Vjazovski.
Jedna od kaznenih mera moglo bi da bude isključivanje Rusije iz Svifta, ali takav scenario je malo verovatan, kaže Vjazovski.
„Ako bi nas isključili iz Svifta bilo bi veoma teško da se trguje energentima. Osim toga, dalja trgovinska blokada je poslednji korak pred rat. Oduzimanje mogućnosti da se trguje gasom i naftom je nešto što bi moglo snažno da pogodi Rusiju, ali to je nemoguće uraditi, jer jedna trećina gasa u Evropi je ruska. Čime bi se oni grejali?!“, dodaje ekspert.
Ruski stručnjak napominje da bi namera Velike Britanije o zabrani prodaje ruskog državnog duga u Londonu mogla da bude „probni balon“, a da bi potom i SAD mogle da preduzmu iste mere, ako zapaze da te mere uspešno deluju.
„SAD imaju adut protiv nas. Mi imamo više od 100 milijardi dolara u trezorskim hartijama od vrednosti, u državnim obveznicama Ministarstva finansija SAD. Ako dođe do toga, oni će prosto blokirati taj novac, a mi ćemo izgubiti. Zašto Centralna banka Rusije iz godine u godinu obara rekorde u kupovini zlata? Zato što se sprema za taj scenario. Amerikanci bi mogli da naštete Rusiji, a Britanci — ne“, zaključio je Vjazovski.
