Dakle, američki funkcioner Ves Mičel je bio prethodnica, posle koje su ROSU, upregnute u američke dizgine, izvele pokaznu vežbu Srbiji, kako to izgleda kada ih izda strpljenje. A potom su nam poslali funkcionerku EU Federiku Mogerini da pokažu da oni mogu i fino. U međuvremenu je, po rečima samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on telefonom razgovarao ni sam ne zna sa koliko funkcionera iz belog sveta. Svi su stali ne u jedan dan nego u nekoliko sati, u vreme oružane otmice funkcionera vlade Srbije u srcu Srbije, što Kosovo i Metohija jeste. Još nam niko nije javio da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN suspendovana.
Obreo se ovde i Karl Bilt. Zašto, u kom svojstvu i sa kakvom porukom? Pohvalio se razgovorom sa predsednikom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, a malo se i edukovao. Upoznao se sa lepotom sedam srpskih zastava u Vladi Srbije i ipak lokalpatriotski ocenio da je zastava EU ta koja Srbiju vodi napred.
Naši najviši zvaničnici se nisu oglašavali. Toliko o značaju koji su mu pridali. O Biltovim impresijama saznali smo sa njegovog naloga na Tviteru.
Otkud uopšte bivši premijer i bivši šef diplomatije Švedske, sada kopredsedavajući jedne „tink-tenk“ organizacije za spoljne odnose, u Beogradu gde se, sudeći po njegovim tvitovima, očigledno sam pozvao. I koliko je slučajno što se na taj put zaputio u istom danu pošto su i Kremlj i kabinet predsednika Srbije izvestili o razgovoru Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina?
Da li ga je toliko onespokojilo to što je „Vučić zatražio mišljenje i savet predsednika Rusije kako da se suprotstavi nasilju i agresiji Prištine, pošto je potpuno jasno da Albanci za svoju jednostrano proglašenu nezavisnost i dela koja iz toga proizilaze, imaju široku podršku brojnih zapadnih zemalja“, kako je saopštila pres-služba predsednika Srbije — da je odmah zapucao u Beograd.
Živadin Jovanović, koji je od 1994. do 1998. bio pomoćnik šefa srpske diplomatije, a otada do 2000. godine i njen šef, upravo u vreme kada su sastanci, telefonski razgovori, dolasci raznih emisara i pregovarača u Beograd bili redovna pojava, kaže da su tadašnja i sadašnja situacija različite jer je došlo do globalnih promena.
Svi problemi u svetu, Evropi i na Balkanu, po njegovoj oceni, proističu iz toga što Zapad, sa SAD na čelu, ne može da prihvati promenu odnosa moći i što silom pokušava da spreči neminovnu transformaciju svetskih odnosa od unipolarnog ka multipolarnom poretku.
„Silom, pretnjom i pritiscima žele da, uslovno rečeno, raščiste situaciju na Balkanu tako što će ga u celini, bez izuzetka, staviti pod svoju kontrolu“, kaže Jovanović za Sputnjik.
On podseća da je model za sprovođenje novog intervencionističkog koncepta Zapada, sa SAD na čelu, koji ignoriše UN kao sistem, a posebno njegov Savet bezbednosti koji je najodgovorniji organ za pitanja mira i bezbednosti, ustoličen na samitu NATO-a aprila 1999. u Vašingtonu, u jeku agresije NATO-a na Srbiju. Tom agresijom je, kako ističe, uvedena praksa globalnog intervencionizma, uz kršenje svih principa međunarodnih odnosa i najvažnijih elemenata međunarodnog pravnog sistema uspostavljenog na tekovinama Drugog svetskog rata.
Tada je, kaže on, ustanovljena i strategija vojne ekspanzije na Istok koja je potvrđena na samitu NATO-a u Bratislavi aprila 2000. godine, a njena prva tačka je glasila — očekujemo da saveznici u najkraćem roku priznaju tzv. novostvorenu državu Kosovo. Sve to je, napominje Jovanović, pomno zabeležio nemački političar Vili Vimer, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemačke, koji je predočio da je Amerika u 12 tačaka izložila svoj koncept članicama NATO-a.
Za Srbiju je tada rečeno da trajno treba da bud isključena iz evropskog razvoja, o čemu, po rečima Jovanovića, postoje pisana dokumenta u arhivama nemačkog kancelara.
„Ta strategija ekspanzije na Istok, odnosno na ruske granice, čega smo danas svedoci, ne dozvoljava da pozadina bude nesigurna i da tu postoji neki oslonac za ruske interese i rusko prisustvo. Otuda i priznavanje ilegalne tvorevine Kosovo 2008. i želja da se konačno završe nezavršeni poslovi na Balkanu“, kaže sagovornik Sputnjika. A to, kako ističe, znači ne samo da silom i pritiscima otrgnu Kosovo i Metohiju od Srbije, nego da nas silom uvuku u NATO kako bi sledili tu antirusku strategiju.
„Ono što smo gledali pre neko veče, otmicu funkcionera vlade Srbije Marka Đurića na Kosovu i Metohiji, bila je predstava vodećih zapadnih zemalja, odnosno upozorenje Srbiji šta joj sledi ukoliko ne prihvati pritiske, ucene i pretnje“, ističe Jovanović. To ponižavanje Srbije je, kaže, bila njihova poruka kako tretiraju Srbiju i kako vide srpski narod. To je bila najgrublja pretnja Srbiji, zaključuje on.
Otuda svi dolasci u poslednje vreme, telefonski razgovori, pa i dolazak Bilta koji se profilisao kao posrednik još u u periodu razbijanja bivše SFRJ.
„On, kao i Ahtisari i još neki, uživa poverenje Amerike u promovisanju njenih interesa i interesa Zapada i mislim da ga zato šalju ponovo na ove prostore“, smatra nekadašnji šef srpske diplomatije.
Bilt je, uostalom, bio među prvima koji je prošle godine u aprilu došao u Beograd da razgovara sa Vučićem i pre nego što je zvanično preuzeo funkciju predsednika Srbije posle pobede na izborima. Kako je tada, takođe posredstvom Tvitera, obavestio svekoliku javnost, sa Vučićem je razgovarao „o izazovima Srbije i regiona“.
Posle svega, ocena Jovanovića je da Zapad neće prezati od izazivanja nove krize na Balkanu.
„Oni jednostavno smatraju da su previše investirali da bi obezbedili dominaciju na Balkanu i ne mogu da se pomire da bilo ko vodi iole nezavisnu politiku i nedisciplinovano iskače, a disciplina im je potrebna za ostvarivanje strategije ekspanzije na Istok“, ističe on.
Stvar je, kako smatra, došla do tačke preokreta, do toga da Srbija traži alternative i da je teško slediti politiku jedinog puta po cenu žrtvovanja dugoročnih vitalnih interesa.
„Razgovor Vučića sa Putinom, po mom uverenju, govori o odluci Srbije da obezbedi više ravnoteže u svojoj spoljnoj politici i svojoj bezbednosnoj politici, da praktično obezbedi pomoć i podršku Rusije, jer se pokazalo da nikakvi ustupci nisu utolili ni ublažili apetite zapadne alijanse prema Srbiji“, ističe Jovanović.
Obraćanje Vučića Putinu će, po njegovom mišljenju, na Zapadu verovatno biti interpretirano kao udaljavanje Srbije od Zapada i odustajanje od nekih elemenata dosadašnje politike, što, kako kaže, nije tačno.
„Srbija ne odustaje od svojih vitalnih interesa, ali ima pravo da traži oslonce tamo gde ih može dobiti umesto što u kontinuitetu prihvata ponižavanja, ucene i pretnje“, ističe sagovornik Sputnjika kod koga dolazak Bilta, kako kaže, neminovno izaziva sećanja na događanja u periodu jugoslovenske krize.
Zapad, ističe on, nikada ne može biti amnestiran za ulogu u razbijanju SFRJ i za razbijanje Srbije.
„Dolazak Bilta je znak da Zapad želi da iskoristi nove poluge pritiska i pretnji Srbiji“, zaključio je Jovanović.
