To što je Predsedništvo BiH posle 15 godina usvojilo novu spoljnopolitičku strategiju može da zazvuči kao dobra vest. Predsedništvo, sačinjeno od tri predstavnika tri konstitutivna naroda dugo nije pokazalo tako jedinstven stav.
Međutim, Bosna ne bi bila Bosna kada bi sve išlo glatko. Kao prioritetne aktivnosti bosanskohercegovačke diplomatije navodi se aktivacija Akcionog plana za članstvo u NATO-u (MAP), kao i potreba za „dodatnim unapređivanjem sistema pridruživanja EU spoljnopolitičkim izjavama i restriktivnim merama EU prema trećim zemljama i subjektima“.
Nema potrebe mnogo mozgati zbog čega su ove odredbe u suprotnosti sa interesima Republike Srpske. Narodna skupština RS usvojila je nedavno deklaraciju o vojnoj neutralnosti, dok sa Rusijom, koja se veoma lako može prepoznati, u „potrebi za pridruživanjem restriktivnim merama prema trećim zemljama i subjektima“, ima veoma razvijenu ekonomsku i političku saradnju.
Stoga i ne čudi protest koji je srpskom članu Predsedništva Mladenu Ivaniću uputio predsednik RS Milorad Dodik. On je upitao Ivanića da li je pre glasanja za dokument razmislio da stavovi iz strategije sugerišu na usvajanje sankcija Rusiji, sa kojom RS ima značajnu ekonomsku saradnju.
„Vidljivo je da ste glasanjem za pomenutu Strategiju pokušali da van snage stavite Rezoluciju Narodne skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti, prihvatajući odredbe o NATO integracijama BiH“, kaže se u Dodikovom pismu Ivaniću.
Ivanić je nakon tri dana odgovorio pismom u kome je rekao da se prilikom izrade Strategije konsultovao sa domaćim stručnjacima, ambasadorima i profesorima iz Srpske, i da niko od njih nije imao ozbiljniju primedbu na sadržaj ovog dokumenta.
„Podsećam da se u Strategiji nigde ne spominje članstvo BiH u NATO-u, što čak ni Vi ne možete da negirate. Smatram da BiH ne može da postane član NATO-a, sve dok i ako Srbija ne bude u NATO-u. Taj stav jasno zastupam već duže od deset godina i nemam nameru da ga menjam“, naveo je Ivanić.
Međutim, bošnjački član Predsedništva Bakir Izetbegović Strategiju tumači dijametralno suprotno od Ivanića. Prema njegovom mišljenju, BiH se nalazi u predvorju Severnoatlantske alijanse.
„Predsedništvo je poklonilo poseban značaj i davalo impuls svim procesima koji su se odnosili na integraciju BiH u NATO-u i EU. BiH se faktički nalazi u predvorju ovih moćnih državnih i sigurnosnih asocijacija. U aprilu će biti aktiviran MAP… Akcioni plan za članstvo u NATO-u“, rekao je Izetbegović na Programskom skupu svoje SDA.
Prva premisa od koje treba krenuti u analizu spoljne politike BiH je da ona nema svoju spoljnu politiku jer je protektorat, kaže stručnjak za međunarodne odnose sa banjalučkog univerziteta Željko Budimir.
„Tako da je ova spoljnopolitička strategija, koja je usvojena u Predsedništvu, posledica te činjenice. Zbog toga tu imate sva usklađivanja koja se tiču evropskih integracija, a nakon tih integracija, tu su integracije u Severnoatlantsku alijansu. Tako da je, po meni, prioritet te strategije ubrzavanje integracija BiH, pre svega u NATO. I to je glavni cilj ove strategije“, kaže Budimir.
Drugi važan cilj Strategije, prema Budimirovim rečima, jeste usklađivanje spoljne politike BiH sa spoljnom politikom EU prema Rusiji.
„To je takođe, kroz eufemizme, u Strategiji navedeno. Treća važna stvar je što ova strategija treba da umanji značaj spoljne politike koja se vodi na nivou entiteta, jer RS pokušava, kroz svoja diplomatska predstavništva, da izvodi određene stvari koje su vezane za spoljnu politiku. To su tri najvažnije stvari koje ova Strategija pokušava da uradi, a najvažnija jeste da se ubrza proces pridruživanja NATO-u“, kaže Budimir.
Prema rečima savetnice za međunarodne odnose predsednika RS Nine Sajić, mnoge stvari u Strategiji su sporne. I činjenica da je Strategija usvojena u poslednjoj godini mandata sadašnjeg Predsedništva — u kome, prema njenim rečima, najmanje dva od tri člana neće sedeti posle narednih izbora u BiH, koji treba da se održe u oktobru ove godine — sporna.
Strategija. koja je, prema rečima Sajićeve, pompezno najavljena i objavljena na sajtu Predsedništva, naprasno je uklonjena pošto je javnost imala oštre zamerke na nju, uz obrazloženje da se radi o nelektorisanoj verziji.
Međutim, i sadašnja verzija Strategije jezički je problematična, naglašava ona, poput termina „BH diplomatija“, koja kao institucija, kaže Sajićeva, ne postoji.
Kada se u Strategiji kaže da postoji „široki konsenzus“ za aktiviranje MAP-a, ne zna se šta to podrazumeva, kaže Sajićeva:
„Da li to podrazumeva konsenzus od Marin dvora do Večne vatre, to je nešto manje od dva kilometra, jer široki konsenzus na nivou BiH, odnosno u RS, za aktiviranje MAP ne postoji“.
Strategija ne sadrži samo politički nekorektne navode, već i stvari koje su opasne za RS i za srpski narod u BiH, dodaje Sajićeva, kao što su skrivene poruke da je došlo do zaoštravanja odnosa između Zapada i Rusije. Kakva je tu uloga BiH, pita se Sajićeva.
Ono što je takođe vrlo opasno za srpski narod u BiH, a na čemu već skoro dve godine radi Savet ministara, pa i samo Predsedništvo BiH, uz saradnju sa određenim međunarodnim organizacijama i vladom Švajcarske je kreiranje „BH dijaspore“, kaže Sajićeva.
„Saradnja sa BH dijasporom je vešto prikrivena u delu strategije koja se tiče ekonomskih odnosa, odnosno pokušaja da se ekonomski potencijali BiH intenziviraju, ali ona će imati duboke političke i sve druge konsekvence ukoliko se nastavi sa idejom i inicijativom stvaranja BH dijaspore. Pre svega, to bi dovelo do cepanja i podele srpske dijaspore na geografsko poreklo i rascepilo bi srpsku dijasporu u svetu“, kaže Sajićeva.
Takođe, stvaranje BH dijaspore dovelo bi do stapanja srpskog identiteta u jedan veštački bosanski identitet.
