Njih 45 odsto smatra da Kosovo nije izgubljeno, a za samo dva procenta je manji broj onih koji misle da jeste, dok 55 odsto građana veruje da nezavisnost Kosova neće priznati ova ili neka buduća vlada.
Ispitanici su odgovarali na teme — da li je Kosovo izgubljeno, unutrašnji dijalog, podela Kosova, priznavanje nezavisnosti i povratak srpskih institucija na Kosovo.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 16. do 20. marta na reprezentativnom uzorku od 1.203 ispitanika.
Kosovo je definitivno izgubljeno za samo 30 odsto starijih građana iz grupe 60+ godina, dok mlađi, njih oko 50 odsto smatra da je južna pokrajina izgubljena za Srbiju.
Istraživanje pokazuje i da 56 odsto građana ne bi podržalo podelu Kosova, a da bi to učinilo 30 odsto.
Da se Kosovo podeli između Srba i Albanaca slažu se više stariji građani, dok sa porastom stepena obrazovanja takođe raste broj onih koji smatraju da Kosovo treba podeliti.
Svega 3,4 odsto građana kaže da je učestvovalo u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, dok 94 odsto nije.
Rezultati Istraživanja pokazuju i da sa rastom stepena obrazovanje raste broj onih koji bi učestvovali u dijalogu.
Četvrtina ispitanika očekuje da će ova ili neka druga vlada priznati nezavisnost Kosova, sa porastom broja godina opada broj, a sa porastom stepena obrazovanja raste broj onih koji misle da će se to dogoditi.
Muškarci za devet odsto više od žena smatraju da ne bi trebalo priznati nezavisnost kao uslov za EU.
Značajne su razlike kada je to u pitanju i u starosnoj dobi.
Mlađi građani do 44 godine su skloniji ovoj odluci, u proseku 10 odsto, više od onih starijih od 45 godina.
Priznanje nezavisnosti Kosova, ako je to uslov za EU, i pozitivan stav o tome lagano raste sa porastom stepena obrazovanja.
Konačno, potpuna podeljenost građana Srbije je i prema stavu da li je ostvarivo da Srbija opet u budućnosti ima punu kontrolu i suverenitet na Kosovu.
Naime, 45 odsto ispitanih građana smatra da nije moguće da Srbija ikada ima puni suverenitet na Kosovu, a 42 odsto smatra da je to moguće, pokazalo je istraživanje Instituta za evropske poslove i „Ninamedije“.
Izvor: RTS
