Cilj NATO agresije bio je da se ubijaju vojnici, policajci, civili, da se ubije Srbija, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju na obeležavanju godišnjice NATO bombardovanja u Aleksincu i istakao da je „tu samo deo diplomatskog kora“.
Fasada pristojnosti
„Danas o tome neću govoriti“, odbio je u Beogradu novinarsko pitanje da li će i kada zarasti rane između SAD i Srbije ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skot.
S druge strane, ruski ambasador podsetio je u Aleksincu da zasad niko nije prihvatio bilo kakvu odgovornost za zločin iz 1999. i napomenuo da niko od ambasadora tih zemalja nije došao u Aleksinac. „Nadam da će naredne godine neko od njih, možda ambasador Velike Britanije ili Amerike, doći ovde, da shvate šta je urađeno“.
Istovremeno, na srpske zvaničnike neprekidno se, iz istih zapadnih ambasada, vrši pritisak da poštuju žrtve zločina u Srebrenici, što oni godinama i čine.
Ambasadori su, prema tumačenju istoričara Aleksandra Rakovića, dobili direktive od svojih zemalja da ne smeju da budu na komemoraciji jer njihovi šefovi ne pokazuju kajanje za ono što su njihove zemlje uradile i SFR Jugoslaviji kad su je razbijale i SR Jugoslaviji, takođe kad su je razbijale i izvršile agresiju.
„Reč je o svetu koji nema nikakvu ni religijsku, ni kulturološku duhovnost. Oni su sve to izgubili, i zapadna civilizacija se nalazi na dnu moralnih vrednosti. Gotovo da nema ništa što je ranije plenilo pažnju ostatka sveta i privlačilo drugi svet zapadnoj civilizaciji“, kategoričan je Raković.
Dakle, gubljenjem korektiva u istočnom bloku i nesvrstanom svetu, zapadna civilizacija je, prema mišljenju tog istoričara, zapravo pokazala surovo, brutalno lice koje se posebno videlo ne samo na jugoslovenskom prostoru nego još i više na prostoru Bliskog istoka i severne Afrike, gde takođe ne pokazuju nikakvo kajanje zbog haosa i kataklizme koju su izazvali kad su rušili sekularne arapske i socijalističke vlasti.
„Vidimo da imaju smao fasadu pristojnosti. Da imaju skupo odelo, ispeglaju pantalone na crtu, stave neku maramicu jarkih boja u sako… Ali to je samo fasada. Nemaju ništa od moralnih vrednosti koje dostojanstven čovek treba da ima. S obzirom na sve što su napravili u poslednjih tridesetak godina i na čitav haos koji su izazvali u svetu, ostatak Zemljine kugle stidi se takvih ljudi“, tvrdi Raković za Sputnjik.
Istorija beleži časne primere
Prema tome, navodi primer Raković, od njih ne treba da očekujemo ništa slično kao što je feldmaršal August fon Makenzen (tokom Prvog svetskog rata komandovao nemačkim armijama na istočnom i srpskom frontu) 1905. uradio kad je podigao spomenik srpskim junacima koji su branili Beograd.
„Tu se pokazuje čast vojnika, čak i okupacionog i agresora, koju ovi uopšte danas nemaju. To je velika razlika između ljudi koji su ranije imali duhovnost i religijsku i kulturološku i ovih koji danas ne poseduju baš ništa“, ponavlja Raković.
Postoje brojni slučajevi u svetu kad dve suprotstavljene strane pokazuju poštovanje jedna prema drugoj i uvažavaju sve stradale u velikim bitkama sa obe strane, konstatuje taj istoričar i samo kao primer navodi Galipolje, gde svake godine Britanci i Turci odaju zajedno počast žrtvama, gde se intoniraju obe himne, gde dolazi britanska kraljevska porodica i turski državni vrh.
„Međutim, ovde to nije slučaj zbog toga što Zapad na Srbe i slobodarske narode u svetu gleda sa nipodaštavanjem i prezirom. I zbog toga se to neće dogoditi. Dokle god je jedan narod slobodarski, nažalost, Zapad mu neće ukazivati nikakvu pažnju osim da ga do kraja ponizi“, precizira Raković za Sputnjik.
Kad bi zapadni ambasadori došli na ovakve komemoracije i slične skupove, Raković tvrdi da im se ništa loše ne bi dogodilo, s obzirom na to da je srpski narod pristojan i vaspitan, za razliku od njih, koji to nisu.
„Nije bitno koje su škole završili, da li su ih završili, jednostavno, oni nemaju duhovno vaspitanje, i to je ogromna razlika. Citirao bih grčkog teologa koji kaže da je ’fundamentalna razlika između zapadne i pravoslavne civilizacije ta što zapadni čovek žrtvuje druge za sebe, a pravoslavni čovek žrtvuje sebe za druge‘“, navodi Raković.
Jednostavno, imamo potpuno drugačije poglede na svet, dodaje on, a posebno se to vidi u ovim situacijama kad oni ne mogu toliko da pokažu čak ni milost prema žrtvama koje su izazvali i da dođu da im ukažu pažnju, ukoliko već ne mogu da ukažu pokajanje.
