„Činjenica je da smo još 1998. godine, pregledanjem još jedne verzije spektralne biblioteke, koju je objavio Nacionalni biro za standarde Sjedinjenih Američkih Država, tamo pronašli supstancu koja nam je bila zanimljiva, jer je u pitanju organofosforna supstanca. I shvatili smo da ona mora da ima snažan smrtonosni efekat. Sada se ispostavilo da je, sudeći po nazivu ove supstance, to bio isti nervni agens A-234“, rekao je Igor Ribaljčenko na televiziji „Rusija 1“.
On je dodao da je ovu supstancu u američku bazu podataka dodao član američkog Centra za istraživanje i razvoj naoružanja.
„Najinteresantniji detalj u ovoj priči je da je u sledećim verzijama baze podataka, koja se obično samo proširuje, stalno se dopunjava, sve više supstanci. Nismo našli ovaj zapis. I ne mogu da objasnim gde je on sada“, istakao je ruski vojni hemičar.
On je takođe naveo da je u pitanju teška i ispariva supstanca, sudeći po njenoj molekulskoj formuli i masi.
„Mogu da potvrdim da to tačno odgovara formuli koju je objavio Mirzajanov. Hemijski naziv ove supstance je A-234, a Boris Džonson ju je nazvao ’Novičok‘, kao supstancu dostupnu u laboratoriji Porton Daun“, istakao je Ribaljčenko.
Nervno-parališuća supstanca kojom je otrovan Sergej Skripalj mogla je da se nanese na kožu prskanjem ili doda u hranu, objasnio je naučnik.
„Sve zavisi od doze i načina nanošenja. Ova supstanca može se naneti na kožu prskanjem u obliku aerosola, recimo, iz konzerve i dodavanjem u hranu. Zavisi od vrste aplikacije i doze, povrede mogu biti različite jačine“, rekao je on.
Ribaljčenko je dodao da ruska strana ne može da izvodi zaključke, jer još uvek nije dobila nikakve uzorke iz Velike Britanije koje je Moskva tražila.
„Sve što znamo je da se sve supstance ove klase veoma teško prevazilaze u slučaju povreda, a terapija protivotrovom teško da će dati željeni efekat“, rekao je on.
Slučaj „Skripalj“
U britanskom gradu Solsberiju 4. marta su otrovani bivši pukovnik Glavne operativne uprave Rusije (GRU), Sergej Skripalj, koji je radio za britanske obaveštajne službe, i njegova ćerka Julija. Britanska strana tvrdi da je u trovanje Skripaljevih supstancom A234 umešana Rusija.
S tim u vezi, britanska premijerka Tereza Mej objavila je u sredu da će preduzeti niz mera protiv Rusije, među kojima su proterivanje 23 ruskih diplomata u roku od nedelju dana i zamrzavanje svih bilateralnih kontakata na visokom nivou.
Rusija kategorički negira svoju umešanost u trovanju Skripaljevih, a Ministarstvo spoljnih poslova Rusije proglasilo je 17. marta 23 britanskih diplomata personama non grata i naložilo im je da izađu iz zemlje do kraja naredne sedmice. Istovremeno, Moskva je povukla saglasnost za otvaranje Konzulata Velike Britanije u Sankt Peterburgu.
Direktor Odeljenja za neproliferaciju i kontrolu oružja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Vladimir Jermakov izjavio je u sredu da Moskva smatra da je napad na ruske državljane u Velikoj Britaniji teroristički napad. On smatra da je, pri tome, London ili izrežirao napad na Skripalja ili je nesposoban da obezbedi zaštitu od terorističkog napada na svojoj teritoriji. Jermakov je dodao da London nastavlja da bez objašnjenja razloga odbija Moskvi pristup materijalima istrage i dozvolio mogućnost da su nakon incidenta u Solsberiju već mogli nestati stvarni dokazi.
Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov naglasio da je Moskva u potpunosti spremna da sarađuje sa Velikom Britanijom u slučaju Skripalj, ukoliko London bude pooštovao sve procedure potrebne u takvim slučajevima, kako je propisano Konvencijom o zabrani hemijskog oružja.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da su optužbe da je Rusija umešana u trovanje Skripalja glupost, jer niko ne bi sebi dozvolio tako nešto, posebno ne uoči predsedničkih izbora i održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu. Putin je naglasio da Rusija nema hemijsko oružje i da je ono uništeno pod nadzorom međunarodnih posmatrača. On je takođe rekao da je Rusija spremna za saradnju u istrazi slučaja Skripalj, ali da za to mora da postoji i interes sa druge strane.
