Ljudi koji su pre četiri godine stajali na Majdanu sa snovima o evropskoj budućnosti, nisu mogli ni sanjati da će Ukrajina četiri godine kasnije ličiti na najmračnije devedesete. Iz dana u dan ulicama prestonice marširaju demonstranti, postavljaju se šatori ispred Vlade, traži se smena vlasti. Jako je teško shvatiti koju struju ili struje oni predstavljaju u datom trenutku.
Koliko je eksplozivna situacija u Kijevu pokazuje slučaj narodnog heroja Nadežde Savčenko, koja je ušla u Vrhovnu radu noseći u torbi „dve granate“ (kako se kasnije pokazalo, radilo se o lažnoj pretnji). Paradoksalno — ali poslanici su se potom žalili da je najnebezbednije mesto u zemlji skupština, koja donosi zakone za regulisanje reda u zemlji!
Skandal u vezi sa Nadeždom Savčenko je poslednji čin tragikomičnog trilera koji traje već tri godine. Do juče heroina o kojoj je brujala cela Evropa, pa i šire, simbol borbe protiv „ruske agresije“, žena koja je gladovala u ruskom zatvoru, u koji je dospela zbog ubistva ruskih novinara u Donbasu, danas je proglašena teroristom u svojoj domovini. Nekada je Vrhovna rada bila oblepljena njenim fotografijama, a danas joj oduzimaju mandat i optužuju da je pripremala teroristički napad na predsednički kvart u Kijevu.
Optužbe na račun Nadežde Savčenko su takođe tragikomične. Kada joj državni tužilac Jurij Lucenko čita optužnicu na sednici savetodavnog komiteta Vrhovne rade, ona mu postavlja pitanje: „Gospodine Licenko, zar to nisu tačke zakona za koje bi trebalo vi da odgovarate za 2014. godinu? Zar vi niste pozivali na smenu vlasti? Vi ste tim putem došli na vlast!“.
Bivši narodni poslanik Vrhovne Rade Spiridon Kalinkarov sumnja u istinitost dokaza protiv Savčenkove, mada nije siguran da je „u Nadeždinoj glavi sve kako treba“. On je siguran da iza ove predstave stoji nešto treće.
„Znate kako se kaže: dok narod gleda šou sa Savčenkovom u glavnoj ulozi, vlast Ukrajincima uzima novac iz džepova. Ne obraćamo pažnju, a baš je u ovom trenutku tiho podnosila izveštaj guvernerka Narodne banke Gontarjova, koja se tokom cele godine nije pojavljivala i koja je bila optužena za mahinacije vredne milijarde grivni. Savčenkova je zasenila ovu priču“, smatra Kalinkarov.
I Evropa ima razloga da se čudi, jer je Savčenkova bila i njihova ljubimica.
„Zamislite šta sada misli, na primer, gospođa Merkel, koja se radovala oslobađanju Savčenkove, a sada, ako možemo verovati Lucenkovoj verziji, shvata da se radi o teroristi. I Evropski parlament i lično Merkelova tražili su od Putina da pusti Nađu. Lobirali su, dakle, za teroristu“, objašnjava ukrajinski političar.
Ničiji čovek u potrazi za zemljom
U Ukrajini postoji još jedan neobičan slučaj za rubriku „verovali ili ne“: Mihail Sakašvili, nekadašnji predsednik Gruzije, koji je uveo Tbilisi u rat sa Moskvom i iz njega izašao bez značajnog dela teritorije, a kojeg se njegova matična država odrekla, prihvaćen je 2015. godine u Kijevu kao reformator. Dobio je na upravu prorusku Odesku oblast. Kako je od velikog prijatelja ukrajinskog predsednika Petra Porošenka evoluirao u njegovog oponenta, teško je reći. U svakom slučaju, dve godine nakon te velike ljubavi, Sakašvili se odmetnuo od vlasti koja ga je prigrlila, dala mu državljanstvo. Taj čovek danas izvodi narod na ulice i traži smenu vlasti. Stvara se pravi cirkus na ulicama, policija ga hapsi, narod ga oslobađa, on napušta zemlju, pa se opet vraća i sve tako unedogled. Ukrajina je verovatno jedina zemlja gde stranac preti regularno izabranom predsedniku smenom vlasti.
Policija izgleda potpuno nemoćno, vojska se već raspala 2014. godine, država se jedino može osloniti na Nacionalnu gardu koja je formirana nakon Majdana od različitih društvenih elemenata. Izgleda kao da malo bolje organizovana grupa bez problema može da preuzme vlast u zemlji.
Podsetimo, naredne godine su predsednički izbori u Ukrajini, koji su uvek priča za sebe. Već se govori o velikom povratku Julije Timošenko. Upravo je ova vlast zahvaljujući njoj, odnosno njenom ležanju u zatvoru, izvela narod na ulicu 2013. godine i pobedila. S obzirom na navodnu bliskost sa Nadeždom Savčenko, Timošenkova bi ovog puta mogla da ima „svoju“ zatvorenicu uz pomoć koje bi okupila kritičnu masu i preuzela vlast u zemlji. Ovaj scenario je već oproban i pokazao se uspešnim. Sve je moguće. Ukrajina je ipak zemlja čuda.
