Izveštaj, koji UNDP u BiH već dva meseca na sve načine pokušava da sakrije, a koji je u posedu ATV, pokazuje da su maline bile zaražene bakterijskim rakom korena.
Maline je posadilo 81 domaćinstvo, čija su zemljišta nakon sadnje kontaminirana i potpuno su neupotrebljiva sledećih pet godina. UNDP BiH je priču pokušao da zataška i ponudom novih sadnica vlasnicima zemljišta, a onima koji nisu bili toliko lakomisleni da sade maline na zaraženom zemljištu ponuđena je poljoprivredna oprema u vrednosti od po hiljadu maraka. UNDP BiH je na ovaj način upropastio zemljište nekoliko stotina ljudi. Usput je prekršio i nekoliko programskih procedura UNDP.
UNDP se nije pridržavao lokalnih zakona čiji je cilj predupređenje uvoza kontaminiranih sadnica. UNDP nije poslao zaposlenog stručnjaka u rasadnik kako bi ispitao maline. Umesto toga, oslanjao se na dobavljača i zamolio ga da slika sadnice i pošalje njihove fotografije. Nijedan agronom UNDP nije ispitao celokupnu pošiljku pre distribucije.
UNDP nije preduzeo mere kako bi izbegao štetne uticaje kada je moguća kontaminacija potvrđena, stoji u izveštaju. Uvoznik malina bila je firma „Jafa komerc“ iz Mostara, koja s UNDP BiH nije imala nikakav ugovor, pa su tako zaražene maline formalno pravno uvezene pro bono. Poljska firma „Hargrivs“ isporučila je maline sorte polka u decembru 2015. godine — bez potvrde fitosanitarnog inspektora da su maline zdrave. UNDP je morao da pregleda maline pre isporuke korisnicima, ali to nije učinio, navodi se u izveštaju.
Zvaničnici su objasnili da je uobičajena procedura da se kamioni parkiraju na carinskom terminalu u Sarajevu, do dobijanja analiza sadržaja pošiljki, što košta 200 evra po danu. UNDP očigledno nije imao ni prostornog ni drugog kapaciteta da obavi pregled, pa on nije ni izvršen, stoji u izveštaju. Nekoliko dana nakon uvoza, maline su podeljene poljoprivrednicima. Nakon što su republička i federalna inspekcija utvrdile da se radi o zaraženim malinama, naredile su UNDP da obustavi isporuku.
UNDP nije reagovao ni dve sedmice nakon naloga inspekcija.
Pet, deset, dvadeset hiljada maraka — tako zbrajaju štetu poljoprivrednici čije je zemljište otrovano zaraženim malinama koje im je donirao UNDP nakon poplava 2014. godine.
Dizali su kredite da kupe zemljište zbog obećanih besplatnih sadnica, a danas mogu samo da gledaju u jalovu zemlju na kojoj sledećih pet godina neće moći da posade ništa osim žitarica. Pitanje je da li bi i žitarice uspele, jer se posle svega retko ko usuđuje da pokuša. Pitanje je i da li će se zemlja uopšte oporaviti nakon pet godina. Ukupna direktna materijalna šteta u ovom trenutku doslovno je neprocenjiva, ali matematika će svakako ići tragom najmanje 200 hiljada zaraženih sadnica.
Alternativnoj televiziji su se nakon jučerašnje objave tek delova iz tajnog izveštaja UNDP o zaraženim malinama javili poljoprivrednici kojima su zaražene maline uništile zemljišta. Jedan od poljoprivrednika tražio je od ATV uvid u izveštaj UNDP. Potvrdio je sve navode objavljene u prilogu, a nedugo nakon prvog poziva odustao je od razgovora zbog, kako je objasnio, straha za ličnu i bezbednost svoje porodice.
Oni koji su stali pred kamere tvrde da su mnogi pokušali da ih ućutkaju zbog narušavanja ugleda UNDP. Dok zbrajaju štetu, pitaju se ko će da odgovara za posledice. Krivca traže i četiri poljoprivrednika iz Meline, nadomak Banjaluke, čija su zemljišta nakon sadnje zaraženim malinama ostala pusta.
„Polku smo po nalogu inspektora iz Banjaluke morali da počupamo, vratimo, uskladištimo. Miker se posušio, od njega nema ništa. Dobili smo je drugi put — posadimo ponovo, opet čupaj. Drugi put posadimo i opet nema ništa. Ne znam šta ćemo dalje. Niti znam šta još mogu da sadim“, rekao je Nedeljko Palačković iz sela Meline.
Zoran Šteković kaže da nije pisao koliko je novca uložio, ali da je siguran da je u pitanju velika suma.
„Kad bi se gledala priprema zemljišta, oranje, frezanje i trud, a na kraju ništa nema“, komentariše Šteković.
Nedeljko i Zoran tvrde da se ne sećaju kad ih je neko iz UNDP obišao. UNDP je, kako je navedeno u izveštaju, bio obavezan da informiše poljoprivrednike kako da reše problem kontaminiranog zemljišta. Takođe, bio je obavezan da oceni kako je problem sa malinama uticao na domaćinstva.
Poljoprivrednik koji nije želeo da se otkrije njegov identitet kaže da je u priču sa malinama uložio više od 10.000 maraka, a za to ga, kako kaže, niko iz UNDP nije pitao. Sadnice su stigle u kasnim satima, i izgledale su loše, ali nije posumnjao da su zaražene.
„Taj sadni materijal nije imao nijednu etiketu, kao što druge sadnice dođu, odakle je i poreklo. Međutim, te etikete su bile razbacane po kamionu. Bile su u velikim paletama, kao nagaženo snoplje“, kaže poljoprivrednik.
Maline su preko graničnog prelaza Izačić transportovane na teritoriju BiH. Republička inspekcija je 24. decembra 2015. presrela jednu od pošiljki upućenih na teritoriju Republike Srpske i odmah je primećeno da sa sadnicama nešto nije u redu. Tad je bilo kasno za mnoge poljoprivrednike — brojna domaćinstva već su posadila zaražene maline koje im je UNDP podelio sedam dana ranije, a koje su iz Poljske u BiH dospele bez potvrde o zdravstvenoj ispravnosti.
ATV
