U toj arhivi se nalaze, kako navodi list, ključna dokumenta o ustaškim logorima i zločinima koje su činili pripadnici njihovih formacija, diplomatska aktivnost tadašnjeg Zagreba, funkcionisanje policije, domobrana, državnih institucija i lokalnih samouprava, više od 200 filmova koji su snimljeni u NDH…
„Sva ta dokumenta su pohranjena u Beogradu u arhivama Jugoslavije i Srbije. Deo se nalazi i u Vojnom arhivu i Ministarstvu spoljnih poslova, filmovi su u Jugoslovenskoj kinoteci, a manji broj dokumenata je i u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu“, preciziraju „Novosti“ i napominju:
„Hrvatska već duže vreme, preko Komisije za sukcesiju, pokušava da dođe do ovog istorijskog blaga, originalne dokumentacije koja dokazuje i dodatno osvetljava zločine NDH. Namera Zagreba je jasna — staviti šapu na ova dokumenta i tako ’zarobiti istinu‘“.
Kako se ističe, Srbija tome uspešno odoleva sa jasnim obrazloženjem: fondovi se ne mogu ni cepati ni deliti, i u tome je podržava i međunarodni supervizor koji pomaže u radu Komisije.
Kad je reč o filmovima iz perioda NDH, oni su pohranjeni u Jugoslovenskoj kinoteci — to su filmski žurnali u trajanju od 15 do 20 minuta, kao i igrani filmovi, a ima ih ukupno 200.
„Mi te filmove nećemo vratiti, jer su oni zaštićeno kulturno dobro važno za Srbe i Srbiju. Uostalom, zašto bi filmovi o Jasenovcu bili više hrvatski nego srpski“, poručuju iz Beograda, navode „Novosti“.
List piše da je dokumentacija, za kojom Zagreb toliko vapi, od neprocenjive vrednosti — tolike da su „papiri“ iz Beograda korišćeni kao argumentacija pri susretima Mešovite crkvene komisije za rasvetljavanje istorijske uloge kardinala Alojzija Stepinca u genocidu nad Srbima i Romima, kao i Holokaustu.