Poslednjih meseci predstavnici pojedinih kompanija koje su pretrpele ozbiljne gubitke od sankcija čak su se obratili za pomoć Istočnom komitetu za nemačku ekonomiju, navodi autorka teksta Julija Ler.
Saradnici Komiteta anketirali su više od 110 preduzeća u Nemačkoj koja posluju s Rusijom. Ispostavilo se da se 57 odsto tih preduzeća zalaže za postepeno ukidanje sankcija Moskvi, dok je 37 odsto njih zatražilo da se sankcije ukinu pod hitno i bezuslovno.
Nemački političari, međutim, posmatraju pitanje ukidanja sankcija Ruskoj Federaciji na razne načine.
Zelenima bi bilo drago kada bi se izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ obustavila. „To je jedna od najbolnijih tema za Rusiju“, izjavio je lider ove partije Robert Habek.
Predsednik regionalnog ogranka Hrišćansko-demokratskog saveza u federalnoj oblasti Turingija Majk Moring, naprotiv, poziva da se oslabe sankcije Moskvi. Prema njegovim rečima, firme koje posluju s Rusijom u ovoj oblasti izgubile su do 30 odsto prihoda. „U dugoročnoj perspektivi, to je prosto neprihvatljivo“, dodao je Moring.
Prema mišljenju eksperta Instituta za svetsku ekonomiju Julijana Hinca, to što su nemačkim firmama zabranili da izvoze robu u Rusiju daleko je od glavnog problema. Zapadne banke praktično su prestale da daju firmama kredite kada je reč o poslovnim odnosima s Rusijom. Finansijske institucije jednostavno strahuju da će pretrpeti gubitke, na primer, prilikom sklapanja ugovora s američkim klijentima, objašnjava Hinc.
