Srbija predlaže da najavljeni susret Vladimira Putina i Donalda Trampa bude održan u Beogradu, ekskluzivno je za Sputnjik izjavio šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Šta bi Srbiji doneo taj susret?
Afirmacija nesvrstanosti
Ukoliko bi se bilateralni susret između dva najjača i najvažnija političara i čoveka na planeti, predsednika Donalda Trampa i predsednika Vladimira Putina dogodio u Beogradu, kako je u izjavi za Sputnjik predložio Dačić, to bi prema mišljenju diplomate Vladislava Jovanovića za Srbiju značilo svetsku afirmaciju njene politike vojne neutralnosti i političke nesvrstanosti.
„Sa te strane, to bi bila i pozivnica za buduće organizovanje susreta na vrhu do kojih bi moglo doći. Tu, doduše, postoji konkurencija nekih drugih neutralnih zemalja kao što su Švajcarska, Austrija, Finska, ali one su emocionalno ipak bliže jednoj strani za razliku od Srbije koja drži tu vertikalu i ne može joj se ništa prebaciti“, sugeriše Jovanović za Sputnjik.
Sa druge strane, sam predsednik Tramp takvom posetom bi učinio mnogo za popravljanje odnosa između njegove zemlje i Srbije, jer bi to bio prvi potez posle agresije da Amerika čini nešto što je pažnja prema Srbiji. Jer do sad, napominje Jovanović, Amerika nije činila ništa drugo sem što je obećavala ili davala podršku na putu u EU, ali je u zamenu tražila da se Srbija odrekne dela svoje teritorije.
Nesumnjivo da bi to imalo veliki značaj za Beograd, za Srbiju, za ceo region bivše Jugoslavije — za ceo Balkan, ukazuje i diplomata Srećko Đukić, jer bi to bio svetski događaj broj jedan.
Tramp se, otkako je pre više od godinu dana došao na vlast, sreo sa najjačim svetskim liderima, jedino se nije sreo sa Putinom, podseća Đukić, a poslednji susret dva predsednika dve zemlje Baraka Obame i Dmitrija Medvedeva bio je 2009. u Moskvi.
„Obama je 2013. godine bio u Sankt Peterburgu, ali u okviru grupe 20 i tad je bila predviđena njegova poseta Rusiji, ali već je počelo pogoršanje odnosa i ta je poseta odložena. Znači, rusko-američki odnosi zaista vape za susretom na vrhu. Toliko se nakupilo krupnih bilateralnih i svetskih pitanja da je zaista potreban susret dva svetska lidera“, podvlači Đukić.
Naravno, u tom kontekstu, to bi imalo ogroman značaj za Srbiju i povećalo bi njen prestiž ne samo u regionu i kod susednih zemalja, već bi se, prognozira Đukić, i u svetu ona legitimizovala kao važna diplomatska tačka u kojoj se odigrao istorijski susret.
Tramp i Srbi prvi put?
Pored značaja na simboličkoj ravni, ukoliko bi to tog susreta došlo, pitanje je da li bi Srbija dobila i neke konkretne stvari u smislu popravljanja njene pozicije prema pitanju Kosova i Metohije i Republike Srpske.
„U tom trenutku ne bi mnogo značilo, ali bi mnogo psihološki i politički značilo za novog predsednika Amerike, koji sigurno zna za simpatije koje je srpska javnost pokazivala za njega tokom izborne kampanje, a nastavljeno je i kasnije. To njemu ne može da promakne s obzirom na to da se mnoge zemlje ne mogu pohvaliti pokazivanjem takvih simpatija za njega tokom izborne kampanje, pa i sad. Svakako, to bi posledično moglo da ima određeni efekat i na američko dalje postavljanje prema pitanju Kosova i Metohije koje je zasad i do sad bilo konstantno negativno“, precizira Jovanović.
Sigurno bi tu došlo do susreta, kao što je uobičajeno, između Putina i Vučića i između Trampa i Vučića kao domaćina, tako da bi to, prema mišljenju Srećka Đukića, bila prilika da se razgovara o srpsko-ruskim, a posebno o srpsko-američkim odnosima, koji zaista vape za susretom i razgovorom na vrhu. Ista je potreba, sa drugog stanovišta, i rusko-američkih, odnosno američko-ruskih odnosa.
„Tu bi bile dve, tri dividende za Srbiju. Jedna je što se susret uopšte održava u Srbiji, koja bi bila mesto i centar glavnog svetskog diplomatskog događaja. Drugo, to bi bila prilika da se razgovara o bilateralnim odnosima, naravno ne u nekom velikom opširnom obimu, ali sasvim dovoljno“, naglašava Đukić.
To bi imalo kapitalni značaj i za bilateralne odnose i naravno, dodaje taj diplomata, da bi to imalo značaj i za odnose prema pitanju Kosova i Metohije.
Da podsetimo, Beograd je već bio odabran kao „neutralan teren“ i mesto susreta ruskog i američkog pregovarača, Vladislava Surkova i Kurta Volkera, kada su u oktobru dve moćne sile ukrstile koplja u vezi sa razrešenjem krize u Ukrajini.
