Trka u naoružanju između Rusije i SAD otima se kontroli, saopštio je američki predsednik Donald Tramp i najavio da o tome planira da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Telefonski razgovor predsednika Rusije Vladimira Putina i SAD Donalda Trampa bio je konstruktivan i poslovan, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i napomenuo da su se dvojica predsednika saglasila da broj problematičnih pitanja diktira potrebu za njihovim susretom.
Šta svet može da očekuje od njihovog susreta?
Koliko je jaka senka Kongresa
Prema mišljenju Aleksandra Čičina, dekana Fakulteta za ekonomiju i društvene nauke na Ruskoj privrednoj akademiji, najvažnije je da do tog susreta uopšte dođe. Poslednji put kad su se dvojica predsednika sastala, u julu prošle godine tokom samita G20, sve je bilo napeto i u tako negativnoj atmosferi, podseća Čičin, jer je Kongres pod punom kontrolom držao svaki Trampov mig i pokret, svaku izgovorenu reč, jer su bili uvereni da se Rusija mešala u njihov izborni proces.
Međutim, sad se taj opšti kontekst promenio, konstatuje Čičin za Sputnjik, a poziv Trampa i čestitke upućene Putinu, značajni su iz nekoliko razloga.
„Vidimo da se Tramp polako oslobađa te senke Kongresa i da je slobodniji u svom delovanju. Takođe, vidimo i negativnu reakciju republikanskog ’jastreba‘ Mekejna. Istovremeno, portparolka Bele kuće Sara Sanders rekla je da ’ništa ne komentarišu, već da samo konstatuju da je Putin predsednik u svojoj državi‘. Sam Tramp nije odgovorio na pitanje novinara da li misli da li su izbori u Rusiji bili fer“, navodi Čičin.
Sad je važno to što je Tramp našao nekakvu novu platformu i povod kako bi ustanovio drugačije odnose sa Rusijom, ističe taj dekan Ruske privredne akademije, iako povod nije najoptimističniji, ali ipak kao takav ne može trpeti kritike Kongresa.
Naime, radi se o Trampovim rečima da se gubi kontrola nad trkom u naoružanju i da bi ovo pitanje trebalo zajednički razmotriti, a takav dnevni red mogućeg susreta ga prema Čičinovom tumačenju čini neranjivim pred Kongresom, niko mu ne može pripisati eventualne simpatije ka Rusiji, jer je ovo životno važno pitanje, a ne neka njegova lična korist. Zato, precizira on, Tramp smatra da je ovo pitanje najvažnije razmotriti sa Putinom, pored Sirije, Ukrajine i Severne Koreje.
Četiri geopolitička stuba
Postoji mnogo pitanja o kojima Putin i Tramp moraju da razgovaraju i moraju da traže rešenja, iako ih prema rezonu profesora Fakulteta bezbednosti Vladimira Cvetkovića neće sigurno sad naći, ali mogu da ih otvore i da pokažu ostatku sveta da vode zajednički računa o tome.
Naravno, najveći problem su sankcije koje su Sjedinjene Države i Evropska unija uvele Rusiji zbog situacije oko Ukrajine i Krima, pa je to, prema Cvetkovićevom uverenju, tema broj jedan koja će biti otvorena.
„Sledeći problem je Bliski istok i novi raspored snaga, koji je sasvim sigurno velika i škakljiva tema za učesnike ovog budućeg samita. Sve drugo, uključujući priču o razoružanju, odnosno nuklearnom naoružanju, verujem da će za početak biti u drugom planu“, prognozira Cvetković za Sputnjik.
Kako će se stvari dalje odvijati zaista je nemoguće govoriti, smatra taj profesor, pogotovu što svet više ne nalikuje na onaj koji pamtimo iz vremena kad je sve zavisilo od odnosa dveju sila, njihovih dogovora ili takmičenja.
„Sad imamo i Kinu kao treću veliku silu. Tu je naravno i Evropska unija, koja sve više pokazuje autonomiju u odnosu na politiku Sjedinjenih Država. To su determinante koje će odlučivati geopolitičku i svaku drugu budućnost sveta. Nemoguće je očekivati da će se stvari razrešavati bilo kakvim bilateralnim samitima, ma koliko moćni učesnici toga bili“, sugeriše Cvetković.
Ideologija je poodavno mrtva
Pitanje je da li se posle tog susreta mogu očekivati drugačiji tonovi od onih koji mnogi analitičari u poslednje vreme upoređuju sa retorikom iz perioda Hladnog rata, ali profesor Cvetković ukazuje da je Hladni rat nemoguće ponoviti jer akteri više nisu isti i nema više ni ključnih ideoloških motiva koji su makar formalno bili u prvom planu dok je Hladni rat trajao.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je deo velikog tima i velike strukture, pa kao takav sâm ne donosi odluke kao što ni drugi veliki lideri u svetu sami ne donose odluke, konstatuje Cvetković i naglašava da Amerika ne može preko noći da se pomeri, a verujem da se neće uopšte pomerati iz onog pravca u kome se trenutno nalazi, a to je gard prema Rusiji.
„Razlozi za to su i politički, i ekonomski, i strateški, tako da je sasvim sigurno da će se kroz razgovore napraviti bolja atmosfera. Ako ništa drugo, barem bolja atmosfera u razumevanju dva velika lidera. Međutim, da će se njihove politike i politike njihovih administracija bitno menjati, to niko ne može da očekuje sa velikim entuzijazmom“, tvrdi Cvetković.
S druge strane, Aleksandar Čičin smatra da tek sad ovaj susret deluje realno i da bi trebalo da se održi ove godine, moguće na nekoj neutralnoj teritoriji.
To bi zaista bilo veoma važno, naglašava on, i ne odbacuje mogućnost da će možda doći i do zvanične posete i susreta dva predsednika na najvišem državnom nivou jer kontekst i ton Donalda Trampa pokazuju da je ovo sada apsolutno moguće.