Naime, ova doktrina bi, prema rečima Hejga, primorala svih 29 članica na kolektivni odgovor u slučaju da bilo koja zemlja Alijanse bude napadnuta u sajber prostoru. On je ocenio i da bi ta mera bila dodatni faktor obuzdavanja Rusije, daleko snažnija nego što to pojedine članice čine proterivanjem diplomata. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je to očekivani razvoj situacije.
Prvi put je sada Amerika, objašnjava on, u defanzivi jer se pokazalo da bez obzira što su SAD i dalje tehnološki superiorna zemlja na planeti, ona više nema monopol nad poljem novih saznanja, a pokazalo se i da Rusija, ali i Kina i Indija imaju jako sposobne ljude u domenu IT i zbog toga je postavljen novi standard ofanzivnog delovanja u sajber ratovanja na šta Amerika nema pravi odgovor.
„Prava poruka ove inicijative je to da su Amerika i njene saveznice pod pritiskom usled čega Alijansa i nastoji da formalizuje doktrinarna rešenja koja joj nedostaju“, ističe on.
Radić, međutim, tvrdi i da to ne menja drastično situaciju na terenu, već predstavlja jednu od formi u nadmetanju što je potpuno razumljivo i legitimno, budući da Alijansa mnogo polaže na sajber ratovanje.
„Očigledno je da Amerika respektuje kapacitete Rusije u sajber ratovanju. Nije to domen koji je jako lako dokazati i videti, ali treba imati u vidu da se u sajber prostoru vode virtuelni ratovi svakodnevno, razmenjuju se udarci i traži se način da se prodre ka drugoj strani i iz tog razloga NATO definiše mere koje će raditi na nivou savezničke saradnje“, pojašnjava Radić.
Radić pojašnjava i da ovde nije reč samo o prodorima u informatičke sisteme kako bi se sakupile određeni podaci i manipulisali njima, sada postoje sve više sredstava i naoružanja, koje se oslanjaju na informatičke sisteme gde se hakovanjem protivniku može naneti ogromnu štetu — dobar primer su bespilotne letelice koje su evoluirale, te se koriste za izvršavanje borbenih zadataka.
Upitan da li bi ova mera mogla da se protumači i kao rešenje da se izvrši kolektivni sajber napad na Rusiju pod izgovorom navodnog ruskog napada na jednu od članica, Radić kaže da bi to bilo u domenu političke fantastike, s obzirom da se slična doktrina primenjuje i u slučaju nuklearnog i konvencijalnog rata, što znači da ako već postoji vojni odgovor, onda i ovu meru treba prihvatiti takođe bez nekog posebnog uzbuđenja.
Sa druge strane, Aleksej Podberjozkin iz moskovskog Centra za vojno-politička istraživanja smatra da SAD i njihova najbliža saveznica Velika Britanija odavno implementiraju strategiju koja podrazumeva jačanje tenzija na evroazijskom prostoru, te da je priča o ruskim sajber-pretnjama idealna prilika da se uvedu dodatne kontramere.
Upravo sajber ratovanje, navodi on, izaziva ozbiljnu zabrinutost stanovništva, a pri tome nemoguće je dokazati ko stoji za ovog ili onog napada, i zato Rusija u svim sličnim situacijama može da bude „dežurni krivac“. Podberjozkin kaže i da ako Alijansa bude usvojila novu strategiju kolektivnog odgovora na takozvane ruske sajber-napade, Moskva će reagovati recipročno.
Rusija i SAD veliku pažnju poklanjaju eventualnim rizicima u sajber prostoru, jer se ovde ne radi o običnim DDoS napadima, nego o velikim rizicima za ekonomiju i privredu zemlje, ili čak i o industrijskim katastrofama. Svi su svesni toga, zato Rusija ima specijalne snage koje su zadužene za sajber bezbednost. Osim toga, ne verujem u priču kako je Rusija navodno prestigla NATO kada je reč o hibridnim ratovima. Odnos snaga u ekonomiji i IT tehnologijama između Rusije i Zapada trenutno nije u korist Rusije. O kakvom se „hibridnom napadu“ onda radi?
Nešto ranije se oglasio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg koji je rekao da je neophodno pronaći potpuno novi pristup kada je reč o odnosima sa Rusijom, te da je članicama Alijanse neophodno da pojačaju odbrambenu sposobnost.