Zapaljena kuća Srbinu povratniku… Srbinu povratniku ukraden traktor, krava… Napadnuta kuća Srbina povratnika… Pretučen Srbin povratnik… Uhapšen Srbin povratnik zbog ratnih zločina… Srbima isključena struja… Ovo su samo neki od naslova koji svakodnevno mogu da se vide u novinama kada se govori o Srbima na Kosovu i Metohiji.
Poslednji u nizu ovakvih događaja dogodio se pre nešto više od 72 sata, kada je Milorad Zajić, povratnik iz Kline, uhapšen pod optužbom da je počinio ratni zločin. Ovaj bivši bankar, za koga ni komšije Albanci ni Srbi nemaju nijednu lošu reč da kažu, u međuvremenu je pušten i određen mu je u kućni pritvor jer je dijabetičar, a po rečima njegovog sina Novice Zajića, jedino što za sada zna o ocu jeste da je dobro i da ispred njegove kuće stoje dva policajca.
„Uspeo sam samo na kratko da ga čujem sinoć kada je doveden kući. Ali i kad kaže da nije uplašen, po njegovom glasu osećam da je u strahu. U Klini ima oko 30 srpskih porodica koje su povratnici i ovaj događaj svakako da i kod njih izaziva zebnju, jer ako je ovako nešto moglo da se desi mome ocu, koji ama baš nikakve veze nije imao ni sa čim tokom rata, onda može da se desi svima“, kaže Novica za Sputnjik.
Po njegovim rečima, ni sam ne zna zbog čega je njegov otac uhapšen, niko im ništa nije rekao niti ih obavestio. On podseća da je samo nekoliko dana ranije kuća njegovog oca bila opljačkana, a indikativno je to, dodaje on, da se ovakve stvari Srbima na Kosmetu dešavaju uoči svakih pregovora u Briselu na visokom nivou.
„Imam utisak da neko želi da nas zastraši. Moj otac je među poslednjima napustio kuću jer je do zadnjeg trenutka verovao da to neće morati da uradi. Ne znam šta da vam kažem još. Nadam se da ću moći da ga vidim uskoro, kako su mi rekli, komšije su mu donele hranu i zbrinut je lekovima, i to je sve što za sada znam. On je čovek od 69 godina. Ne znam šta će se dalje dešavati“, kaže naš sagovornik.
I dok Srbe hapse bez ozbiljnih dokaza, uglavnom po prijavi komšija Albanaca koji su ih „otkucali“ da su tokom rata „počinili ratne zločine“, iza svega se često krije samo namera Albanaca da se dočepaju srpskih imanja. Istovremeno, Albance, za koje postoje međunarodno-pravni dokazi da su počinili zločine, puštaju na slobodu.
Takav je epilog slučaja „žuta kuća“ u kome je sud Euleksa u Prištini odustao od gonjenja sedam od osam osumnjičenih za trgovinu ljudskim organima, tačnije, srpskim. Inače, na osnovu izveštaja koji je Dik Marti izveo sa svojim istražiteljima, a gde je dokazano da su Albanci trgovali organima Srba i drugih nealbanaca tokom rata, osnovan je i Specijalni sud za ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK.
Grupa koja se skoro punu deceniju sumnjičila za ove zločine oslobođena je još krajem prošle godine, čime je njihov zločin zauvek izuzet iz pravosudnog gonjenja. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je veliko etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije bilo 2004. godine, dakle, samo godinu dana kasnije pošto su prvi Srbi povratnici počeli da se vraćaju na Kosovo i Metohiju. Poslednjih godina, sve je više Srba koji se vraćaju na Kosovo i Metohiju, kao i onih koji potražuju pravo na svoja imanja.
Albancima koji su uzurpirali srpska imanja, to naravno, smeta. S druge strane, i činjenica da se Srbi vraćaju u gradove, a ne samo u sela, ozbiljno ugrožava opstanak „čiste“ etničke sredine, kako se moglo pročitati u jednoj od prijava koju je svojevremeno Albanac dostavio svojoj opštini, jer mu se Srbin komšija vratio u sopstveni stan, do njega.
Dakle, kako čitati albanske postupke prema Srbima povratnicima i Albancima zločincima?
Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici podseća da je Kosovo protektorat NATO-a, ili Zapada, što znači da je Priština instrument te politike, a ona očito smatra da su jedini krivci Srbi, što znači da je prema njima dozvoljen svaki nasilan akt, jer su zločinci. A da su nevine žrtve —Albanci.
„Zato imamo ovako morbidne situacije, da se neko posle 20 i nešto godina od izbeglištva proglašava za ratnog zločinca na osnovu virtualnih optužbi, a neki se, za koje je Dik Marti dokazao da su najstrašniji zločinci, doživljavaju kao uvaženi članovi međunarodne zajednice. Dakle, to je sve u domenu podele uloga: Srbi su uvek krivci, a Albanci žrtve za Zapad“, objašnjava Mirović.
On kaže da ovo što se dešava Srbima, a posebno povratnicima na Kosovu i Metohiji, možemo smatrati nastavkom etničkog čišćenja, koje, kako kaže, traje još od devedesetih.
„Imamo erupciju nasilja iz 2004. godine, a ovo su pojedinačni slučajevi koji pokazuju obrazac njihovog ponašanja. Znači, njima je samo etnički čisto Kosovo — bez Srba prihvatljivo“, naglašava naš sagovornik.
Sa Kosova je u najvećem progonu Srba 2004. godine proterano 4.012 Srba, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira. Nikada niko nije odgovarao. U proseku se na Kosovu, po nekim podacima, desi barem jedan etnički motivisan napad na Srbe tokom jedne nedelje.
