Američke vlasti su invaziju na Irak počele pod devizom borbe protiv Al Kaide. Posle terorističkih napada izvršenih 11. septembra 2001. godine, sfera nacionalnih interesa SAD postao je za njih čitav svet. Amerikanci su smatrali da terorističku mrežu lično podržava Sadam Husein. Kasnije se ispostavilo da Al Kaide u Iraku nema. Štaviše, posle američke invazije broj terorističkih napada se udvostručio. Niz stručnjaka koji proučavaju ekstremističke grupe smatraju da je baš američka intervencija postala jedan od glavnih razloga stvaranja DAEŠ-a u Iraku i zaoštravanja konflikta unutar zemlje.
Šef Arapskog istraživačkog centra u Ženevi Rijad Sajdavi izjavio je za Sputnjik da su SAD tokom okupacije Iraka 2003. godine udarile na lokalne snage bezbednosti i obaveštajne strukture, kao i državnu vojsku.
„Nakon kraja rata ostala je praznina. Kako bi se oduprli okupatorima, Iračani su spontano organizovali pokret otpora. U takvoj situaciji, ekstremisti su našli plodno tlo za agitaciju i regrutovanje novih sledbenika. Potom su lako nabavili oružje, pa je tada i tako sve počelo“, kaže Sajdavi
Egipatski ekspert za ekstremističke grupe Ahmed Ban je rekao za Sputnjik da je zbog američke invazije došlo do zbližavanja iračkog pokreta otpora okupaciji sa članovima ostataka iračke vojske i salafitskim i džihadističkim grupama. Na kraju je sve to rezultiralo stvaranjem stravičnog DAEŠ-a koji je preuzeo kontrolu nad veoma velikim delom Iraka, a potom je ta „teroristička kuga“ zahvatila i druge predele van iračkih granica.
„Brojni i konstantni zločini Amerikanaca nad lokalnim stanovništvom postali su glavni motiv za osvetu. Upravo ta osveta je bila glavna osnova, vrsta platforme za stvaranje organizacije DAEŠ“, objašnjava egipatski stručnjak.
Oružje za masovno uništenje nije nađeno
Drugi bitan razlog američkog prisustva u Iraku, koji je postao argument za pridobijanje međunarodne podrške, bilo je oružje za masovno uništenje. Tadašnji državni sekretar SAD Kolin Pauel je sa govornice u SB UN navodno dokazao da Irak ima nuklearno oružje i skladišta hemijskog oružja.
„Sam Tramp je tokom svoje predizborne kampanje javno govorio da je operacija u Iraku bila potpuni promašaj. Ispostavilo se da Amerikanci nisu tražili oružje za masovno uništenje u Iraku, već da su okupirali iračke izvore nafte i doveli do opšteg haosa u zemlji“, objašnjava za Sputnjik irački političar Mahmud Anvar.
Ustanoviti demokratiju nedemokratskim i nezakonskim merama
Treći razlog za invaziju na Irak bila je navodna tiranija tadašnjeg predsednika Sadama Huseina i potreba da se uvede demokratija. To je bila mantra koju su ponavljali svi američki mediji. Ipak, niko se „nije setio“ da objasni da je američka intervencija bila potpuno nezakonita sa gledišta međunarodnog prava.
Irački ekspert za međunarodne veze Abdel Salam el Hatimi kaže za Sputnjik da su američki postupci i navodno traženje hemijskog oružja, iako je ekspertska komisija UN utvrdila da takvog oružja nema, bili u potpunoj suprotnosti sa Rezolucijom UN 1441.
Kome su rat i haos u Iraku išli na ruku?
SAD su nakon invazije na Irak ojačale svoje pozicije i kontrolu na svetskom tržištu nafte. Domino efekat ratova i destabilizacija situacije na Bliskom istoku potpuno su bacili u senku pitanje Palestine i izraelske okupacije. Hiljade Amerikanaca se i dalje nalaze u Iraku. Svaka politička struja i pokret u Iraku predlaže svoj način i formulu rešavanja problema okupacije. Koga i čiju platformu će narod podržati, videćemo na iračkim parlamentarnim izborima u maju.
