Za četiri ipo meseca, od kako je novosadski institut „Biosens“ pokrenuo digitalnu platformu „Agrosens“ namenjenu poljoprivrednicima, registrovano je sadam hiljada njenih korisnika. I to u mrtvoj poljoprivrednoj sezoni, kaže za Sputnjik direktor tog Instituta Vladimir Crnojević.
„U svakom slučaju, to je trenutno u Evropi platforma tog tipa sa najvećim brojem korisnika. Svaki dan smo u komunikaciji sa korisnicima koji ili pitaju nešto, ili predlažu, daju nove ideje“, kaže Crnojević.
Plan je, kako dodaje, da se ostvari jedan dinamičan razvoj u sledećih šest meseci do godinu dana, gde bi bila proširena funkcionalnost platforme koja bi privukla nove korisnike. Naš cilj je da budemo na 20.000 korisnika na kraju ove godine, ističe direktor Instituta „Biosens“, koji je prošle godine rangiran kao prvoplasirani u okviru najzahtevnijeg programa EU za istraživanje i razvoj „Horizont 2020“.
Da li to i definitivno ukazuje na spoznaju poljoprivrednika da će mnogo više koristi imati od informacija u mobilnom telefonu ili računaru nego od gledanja u nebo? Tako je danas moguće da se kompletno proveri sadržaj hranljivih materija u zemljištu i na osnovu tih parametara odredi vrsta i količina đubriva potrebna da se unese u određenu parcelu ili samo njen jedan deo, kao i to koje je seme najpogodnije za setvu, da li je na određenoj parceli potrebno navodnjavanje ili odvodnjavanje ili neka druga agrotehnička mera. U krajnjem, digitalizacija u poljoprivrede znači racionalno korišćenje resursa koje pojeftinjuje proizvodnju.
Na pitanje da li su se kreatorima platforme javljali isključivo mlađi ljudi s obzirom na to da je srpsko selo poslednjih decenija prilično devastirano i da su uglavnom na njemu ostala staračka domaćinstva, Crnojević napominje da su naša sela upravo u procesu smene generacija.
„Svedoci smo toga da farme i gazdinstva preuzimaju mlađi ljudi. To ide naruku procesu digitalizacije koji mi promovišemo. A, takođe, činjenica je da je za ovu platformu koju smo uradili dovoljan samo mobilni telefon, a ima ga veliki broj ljudi, pa i onih starijih“, ističe sagovornik Sputnjika.
Među korisnicima su, kaže, različiti profili i ima dosta starijeg sveta koji je to vrlo dobro prihvatio.
Upitan da li Institut nudi i neku pomoć u tom tehničkom smislu ljudima koji se prvi put susreću sa novim tehnologijama, Crnojević ukazuje da aplikacija funkcioniše tako da se efekat postiže sa minimumom aktivnošću. Prosto, ono što se radi, to se i zabeleži — koliko je bačeno đubriva na nekoj parceli, upiše se koliko je i kog semena posejano…
„I ta baza raste. Sledeće godine će taj isti poljoprivrednik moći da dobije savet na daljinu od agronoma koji će kroz tu platformu da mu kaže treba da radiš to i to, tako i tako. Tako će i oni manji proizvođači koji to do sada nisu mogli sebi da priušte dobiti savete i digitalizovati svoju proizvodnju“, objašnjava direktor „Biosensa“, koji je i profesor na Katedri za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Na pitanje kako je zamišljena ta prva digitalna farme, koju će premijerka danas otvoriti, na čemu je radio „Biosens“, Crnojević napominje da je reč o proizvođaču koji se bavi ratarskom proizvodnjom na 4-5 hiljada hektara, to radi na vrhunski način i već je dosta koristio digitalizaciju u svojoj proizvodnji.
„To znači da se različito rasipa đubrivo i različito se seje da bi se što bolje iskoristio potencijal zemljišta, odnosno da bi se minimizovali troškovi. Oni su sa tim procesom digitalizacije došli na jedan ozbiljan nivo, a saradnja sa ’Biosensom‘ je što smo mi dodali stvari koje su svetski trend — da se sve to evidentira kroz portal ’Agrosens‘, da se koriste dronovi, da se koriste roboti, senzori, meteo-stanice… Puno aspekata je sada na jednom mestu da ljudi mogu da vide u kom smeru to može da ide i da nešto nauče“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Zapitan kada ćemo moći da kažemo da je ovaj način funkcionisanja kod nas u punoj meri zaživeo, Crnojević s optimizmom kaže: u narednih par godina.
„Za tri do pet godina će se to baš jako, jako videti, a za deset godina niko se više neće ni sećati ove stare poljoprivrede. To je proces koji se dešava u svetu. Trenutno Svetska banka finansira veliki broj programa digitalizacije poljoprivrede i u regionu i u zemljama u razvoju. Mi jesmo na talasu, mi smo predvodnici toga“, ističe Crnojević, dodajući da je to proces koji se dešava i da u tome nismo usamljeni.
Komentarišući uvođenje digitalizacije u našu poljoprivrednu proizvodnju, agroekonomista Milan Prostran kaže da je to sada trend protiv kog nema ništa, ali da njome nećemo da rešimo krupne probleme sa kojima se naši poljoprivrednici suočavaju. Prostran napominje da je pitanje finansiranja poljoprivredne proizvodnje najbolnije, jer nema povoljnih finansijskih sredstava. Vlada, kaže, daje nešto malo para, a ljudi se plaše da uđu u kreditni aranžman sa poslovnim bankama.
„Današnja kamatna stopa je između pet i deset odsto, a do juče je bila 18 odsto kod poslovnih banaka. Kada država regresira, ta kamata je pet ili osam odsto, a farmer u EU ima kamatu na kredite za tekuće finansiranje od 1,5 odsto. Na dugoročne kredite za investiranje, kupovinu mehanizacije i opreme, imaju kamatnu stopu od 0,15 do 0,5 odsto. To su krupna pitanja“, ističe Prostran za Sputnjik.
On podseća da je kod nas dominantan mali i srednji poljoprivredni proizvođač, više od 60 odsto farmi je do pet hektara površine. A moćni tajkuni, podseća, imaju 30.000 hektara i više i već imaju razrađen sistem praćenja troškova proizvodnje. Iza sebe imaju ogromnu armiju naučnika, stručnjaka, sve kompjuterizovano, dodaje naš poznati agrarni analitičar.
Pitanje je, kaže, da li su mali i srednji farmeri koji su kod nas najbrojniji spremni za digitalizaciju. Ako farmeri u tom i vide šansu da im farma bude efikasnija, digitalizacijom, ipak, neće biti rešeni problemi naše poljoprivrede koja mora da se suoči sa daleko konkurentnijom evropskom. A konkurentnosti nema bez povoljnih para, zaključuje sagovornik Sputnjika.
