Vladimir Putin je izabran po četvrti put za predsednika Rusije, a na ovim izborima dobio je poverenje ubedljivo najvećeg broja glasača do sada. I dok mu najveći broj svetskih lidera, među kojima su i srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić (među prvima), čestitaju na pobedi, sa Zapada mahom ne stižu čestitke, već komentari, kao proceđeni kroz zube. Ali ima i izuzetaka.
Pored Srbije, novom-starom predsedniku Rusije čestitke su do sada (dan posle pobede) uputili i lideri Kine, Irana, Nemačke, Francuske, Hrvatske, Kuvajta, UAE, Egipta, Jermenije, Moldavije, Japana, Belorusije, Kazahstana, Uzbekistana, Venecuele, Kube, Južne Osetije, Pridnjestrovlja i DNR… neka nam ne zamere oni koje nismo pomenuli.
Međutim, zapadni političari uglavnom ćute. Izuzetak su Angela Merkel, koja je poslala čestitku, kao i predsednik francuske Emanuel Makron.
Kako može da se protumači većinski muk sa Zapada? Čekaju li zapadni lideri provalu narodnog nezadovoljstva izbornom krađom u Rusiji? Teško. Jer izborne krađe nije bilo, uprkos svim pokušajima da se ona na silu dokaže. Građani su Rusije slobodno izrazili svoju izbornu volju.
Čemu takvo odsustvo reakcija glavnih zapadnih zemalja na Putinov reizbor da mu čak ni čestitku ne pošalju? Očigledno smo svedoci takvih promena u svetu da su i čestitke, nekada stvar protokola i opšte pristojnosti, postale oružje u geopolitičkim razmiricama velikih sila.
Čestitke povodom pobede na izborima, državnih praznika, izjave saučešća i ostalo, bile su nekada stvar protokola ministarstava inostranih poslova i kabineta šefova država ili vlada. Radilo se o tipskim dokumentima na kojima je menjano ime države i lidera, uz poneku rečenicu vezano za specifičnost zemlje u koju se čestitka šalje.
Naravno, postojale su i specifične situacije. Niko, čak ni Amerika koja ga je podržavala, nije čestitao generalu Augustu Pinočeu otimanje vlasti od legitimne čileanske vlade u krvavom državnom udaru. Međutim, ako se radi o izboru u skladu sa demokratskim načelima, a izbori u Rusiji su to i bili, nije bilo nikakvog razloga da se čestitka ne pošalje.
Prema rečima direktora PR agencije „Pragma“ Cvijetina Milivojevića, čestitke su postale deplasirane i postale su, kako kaže, neke druge poruke, izjave lojalnosti. Putin je poslao čestitku američkom predsedniku Trampu posle izbora, a ako Tramp sada nije uzvratio, prema Milivojevićevim rečima, to je skandalozno. Za druge zapadne zemlje, kaže, nije ni očekivao da pošalju čestitke.
„Jedan od načina da EU opravda svrhu svog postojanja jeste taj visoki front protiv Rusije. To je jedina stvar u kojoj se oni na silu slažu gotovo od trenutka od kada EU čine sve bivše zemlje Varšavskog pakta. To je kompleks iz koga ne mogu da izađu, bez obzira što neke od njih nisu imale nikakvih nesuglasica ni sa bivšim SSSR-om, naprotiv, bile su na neki način miljenice SSSR-a, odnosno Varšavskog pakta“, kaže Milivojević.
Svedoci smo, nastavlja Milivojević, dva različita poimanja diplomatije, koja nije isto što je bila u prošlosti.
I nekadašnji šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović slaže se da su čestitke postale geopolitički simboli.
„One su uvek više izraz državnog, nego ličnog stava prema ishodu izbora. Čestitka je pokazatelj stepena ili stanja u odnosima između dveju zemalja. Postale su deo geopolitičkih komunikacija, odnosno načina za iznošenje geopolitičkih emocija“, objašnjava on.
Čestitka, pored toga što je poruka onome kome se čestita jeste i poruka građanima zemlje iz koje se čestita — kakav je stav prema, u ovom slučaju, Rusiji ili prema Vladimiru Putinu, dodaje Mihajlović.
„Potpuno je prirodno da se na pobedi čestita“, nastavlja on, „u sportu čestitku pobedniku upućuje i protivnik, to je čin korektnosti. Razumljivo je da su čestitke Putinu, pre svega, stigle iz prijateljskih zemalja, iz država koje naglašavaju svoju težnju za što boljim odnosima sa Rusijom“, kaže Mihajlović.
Prema njegovom tumačenju, na Zapadu se čeka zvanična objava rezultata predsedničkih izbora u Rusiji.
„Nisam baš siguran da će ovaj nagoveštaj nekog novog hladnog rata, to intenzivno razvijanje antiruskog raspoloženja u nekim zapadnim zemljama, uticati na to da nema čestitki. Verujem da će iz većine tih zemalja ipak stići čestitke Putinu, jer čestitka je civilizacijski čin, ali i akt diplomatske korektnosti“, smatra Mihajlović.
Ipak, Milivojević ne deli Mihajlovićev optimizam. Za njega je muk na Zapadu, kako kaže, manje-više očekivan.
„Pazite šta su sve činili, uzmimo samo Veliku Britaniju. Deset dana pred izbore u Rusiji da joj maltene objave rat. Trovanje dvostrukog špijuna digli su na pijedestal koji bi mogao da bude uzrok novog svetskog rata“, kaže Milivojević.
Kako i očekivati čestitku posle toga?
U Srbiji je ostala u sećanju čestitka koju su zvaničnici EU, navodno greškom, poslali tadašnjem pobedniku predsedničkih izbora Tomislavu Nikoliću dva sata pre objavljivanja rezultata.
I to se u javnosti tumačilo kao specifična politička poruka.
