Još od šezdesetih godina prošlog veka, kada je, kako se veruje, Izrael lansirao svoj nuklearni program, Bliski istok je poprište trke u nuklearnom naoružanju. Iran je sledio izraelski primer i razvio svoj nuklearni program krajem prošlog veka, a spor oko toga može li Islamska Republika da poseduje nuklearno naoružanje, verovalo se, završen je potpisivanjem sporazuma između Irana i šest svetskih sila.
Američki predsednik Donald Tramp, međutim, dovodio je u pitanje taj sporazum još pre nego što je stupio na dužnost, čime je podgrejao nestabilnost na Bliskom istoku.
Sada Saudijska Arabija, još jedna značajna bliskoistočna sila, pomišlja da razvije svoj nuklearni program. Dok se u medijima govori o novoj saudijskoj mirnodopskoj nuklearnoj politici, koju su zvaničnici te zemlje javno potvrdili, dotle najuticajnija politička figura pustinjske Kraljevine, prestolonaslednik Muhamed bin Salman, za američke medije daje intervju u kojem kaže da će ukoliko Iran razvije nuklearno oružje, taj put slediti i njegova zemlja.
Naime, Saudijska Arabija potvrdila je svoje planove za razvoj nuklearne energije prvi put otkako je američko-saudijska delegacija razgovarala o tom projektu početkom ovog meseca.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja Saudijske Arabije, nova saudijska politika o nuklearnoj energiji osiguraće da „sve nuklearne aktivnosti budu ograničene na mirnodopske svrhe, u okvirima definisanim međunarodnim zakonima, ugovorima i konvencijama“.
Gotovo istovremeno kada je objavljena ta vest, objavljen je i izvod intervjua koji je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman dao za američku televiziju Si-Bi-ES, a koji će u celosti biti objavljen u nedelju, u popularnom TV šouu „60 minuta“.
„Saudijska Arabija ne želi da nabavi nuklearnu bombu, ali nesumnjivo je da ćemo, ako Iran razvije nuklearnu bombu, mi učiniti isto što je pre moguće“, rekao je Bin Salman.
Prema rečima stručnjaka za Bliski istok Nemanje Starovića, saudijski civilni nuklearni program uklapa se u strategiju opšte modernizacije Saudijske Arabije, koje Muhamed bin Salman zagovara, kopirajući, kako kaže, svoje najbliže saveznike iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u težnji da saudijsku ekonomiju učini manje zavisnom od nafte.
„U tom smislu, razvoj nuklearnih tehnologija u cilju izgradnje postrojenja za proizvodnju električne energije jeste sasvim logičan i u izvesnoj meri opravdan, imajući u vidu sadašnju veliku zavisnost od nafte i potrebu za štednjom postojećih naftnih resursa“, kaže Starović.
Međutim, dodaje Starović, mnogo je bitniji političko-bezbednosni kontekst u koji se razvoj saudijskog nuklearnog programa može staviti. Američki predsednik Donald Tramp već mesecima izražava težnje da se povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, postignutog 2015. godine. Te težnje su, kaže Starović, dobile na zamahu posle smene Reksa Tilersona sa mesta državnog sekretara SAD i imenovanja Majka Pompea, doskorašnjeg šefa CIA, na to mesto.
„Imajući u vidu ranije iskazivane stavove Majka Pompea, koji su izrazito antiiranski, može se očekivati da će se SAD u narednom periodu najverovatnije jednostrano povući iz nuklearnog sporazuma“, objašnjava Starović.
Na američka nastojanja iranski zvaničnici već su odgovorili da, ukoliko do jednostranog povlačenja Amerike dođe, oni neće više imati nijedan razlog da ne nastave sa razvojem svog nuklearnog programa.
„Čini mi se da se izjava Muhameda bin Salmana mora čitati u tom kontekstu i da predstavlja svojevrsni zajednički odgovor, i Saudijske Arabije, i SAD. Kada govorimo o razvoju nuklearnih kapaciteta Saudijske Arabije, moramo znati da je razvoj nuklearnog oružja mukotrpan i dugotrajan proces, koji traje godinama, pa i decenijama, i da se ovde svakako ne bi radilo o razvoju tehnologije izrade nuklearnog oružja, već pre svega, o nabavci, odnosno kupovini iz stranih država. Pretpostavljam iz SAD“, kaže Starović.
Eventualnim razvojem ili kupovinom nuklearne tehnologije, Saudijska Arabija ozbiljno bi narušila nuklearnu ravnotežu kakvu poznajemo decenijama, dodaje on.
Za sada devet država poseduje nuklearno naoružanje — SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja.
„Ukoliko bi došlo do toga da Sudijska Arabija postane deseta nuklearna sila planete, to bi sa sobom nosilo ogromne rizike, imajući u vidu to da Saudijska Arabija jeste poznata po svemu osim po metodama civilne kontrole ili po odgovornom vođenju spoljne politike“, kaže Starović.
Mali hladni rat na relaciji Rijad-Teheran dobija na zamahu u poslednje vreme, imajući u vidu novu američku bliskoistočnu politiku, koju promoviše Trampova administracija, navodi Starović.
„Politika SAD na Bliskom istoku promenjena je u tom smislu da je došlo do određene simplifikacije, koja se, za sada, čini mi se, nije pokazala korisnom u smislu opštih nastojanja za mirom i stabilnošću, jer se SAD žestoko oslanjaju samo na dva svoja saveznika, na Izrael i na Saudijsku Arabiju, pri tome antagonizujući neke od svojih tradicionalnih saveznika, kao što su Turska, Pakistan, Jordan ili Katar. Dolazi do sprovođenja strategije političkog i bezbednosnog okruživanja Irana, gde se oduzima pravo svim drugim igračima na tom prostoru da vode balansiranu politiku i svi moraju da se svrstaju u jedan od dva postojeća tabora“, kaže Starović.
Odnosi između Izraela i Saudijske Arabije otopljavaju, budući da se radi o dva ključna američka partnera u regionu, ali razvoj saudijskog nuklearnog programa mogao bi da bude crvena linija preko koje jevrejska država neće preći, ocenjuje Starović.
Što se pak Irana tiče, on se već posredno sukobljava sa Saudijskom Arabijom na čitavom nizu ratišta, od Sirije do Jemena, a diplomatski su se sukobljavali zbog Katara. Teheran, međutim, ne bi imao nijedan način da spreči Saudijsku Arabiju da razvije ili kupi nuklearno naoružanje. Jedini način bio bi da ubrza rad na svom nuklearnom programu i da uveća svoje nuklearne kapacitete, što bi svet moglo da uvede u spiralu sa tragičnim posledicama, zaključuje Starović.
