Ako je prištinska logika da bi srpski manastiri i sva kulturna baština bili bolje čuvani i pod boljom zaštitom ako bi Kosovo ušlo u Unesko, onda bi po toj logici DAEŠ pod hitno trebalo da uđe u tu organizaciju.
Autor filma „Kosovo — momenat u civilizaciji“ tako je reagovao na inicijativu iz Prištine za prijem u međunarodnu organizaciju koja se bavi očuvanjem kulturne baštine. Dodaje i da bi DAEŠ po toj logici trebalo da bude zadužen za Palmiru i Mosul.
„Zašto ne bi oni koji su nešto uništavali, upravo to posle i čuvali. To je apsurd i ucenjivačka ekstremistička politika: ’Morate da nam date šta hoćemo, inače ćemo to da vam uništimo‘. To u civilizaciji ne može da bude argument. Oni su pokazali kako to umeju da čuvaju. Ne žele da čuvaju ili u slučaju da ne žele da uništavaju, to predstavljaju kao svoje“, rekao je Malagurski.
Malagurski je bio naš gost povodom godišnjice pogroma na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine kada je u neredima poginulo 19 osoba i proterano nekoliko hiljada Srba i kada su uništeni i oštećeni brojni spomenici srpske kulturne baštine.
Naš sagovornik autor je filma „Kosovo — momenat u civilizaciji“ čiji je cilj da pokaže srpsku kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji. Premijera filma je bila u sedištu Uneska Parizu, pre šest meseci, a na pitanje kakvi su odjeci, Malagurski kaže da su očekivani.
„Film jeste snimljen sa ciljem da Kosovo ne aplicira i ne postane član Uneska. Četiri manastira koji su pod zaštitom Uneska, a mislim na Bogorodicu Ljevišku, Gračanicu, Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju, deo su baštine Srbije na Kosovu i Metohiji. Ukoliko bi Kosovo postalo član Uneska, Priština bi bila bliže cilju da pretvori te žive manastire u mrtve turističke atrakcije koje ne bi predstavili kao srpske manastire, već kao albansko-vizantijske spomenike kulture“, kaže Malagurski.
On smatra da je to promena njihove strategije koja je do 1999. godine bila da se uništavaju manastiri i crkve. Kaže da su albanski ekstremisti uništili ili oskrnavili 150 crkava i manastira do danas.
„Kada su videli da ne mogu sve da unište, da ima previše i crkava i manastira, kada su videli da su neki od tih manastira pod zaštitom Uneska, oni su promenili strategiju i sad kažu da su oni njihovi. Ono što su oni uništavali, sada tvrde da je njihovo i tobože čuvaju te manastire. Oni mogu da spinuju takvu priču zato što su potplatili mnoge istoričare, analitičare i političare u raznim zemljama širom sveta da se ponašaju u skladu sa albanskim interesima na Kosovu i Metohiji. Koliko god sada nama apsurdno zvučale njihove priče da su Albanci izgradili te manastire, spin odlazi toliko daleko da kažu da je Miloš Obilić bio Albanac“, kaže Malagurski.
Naš sagovornik i njegova ekipa tokom snimanja filma posetili su Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu koja je u pogromu veoma oštećena.
„Ja sam Bogorodicu Ljevišku prvi put posetio kad sam snimao ovaj film i bio sam zaista šokiran onim što sam video, jer su mnoge freske oštećene. Snimalo se prošle godine negde na proleće. Jasno se i dalje vide šteta od plamena i vatre i uništene freske, a one koji su opstale su zaista fascinantne“, rekao je Malagurski.
On ipak ističe da je hteo da prikaže jednu drugu priču o srpskim svetinjama na KiM.
„Kad god pomenemo Kosovo, ljudi padnu u depresiju zato što smo toliko negativnog doživeli u vezi sa Kosovom, toliko se tamo tragedija desilo, da ljude nekako umara borba za Kosovo. Zašto se borimo za jednu takvu tragediju? A u suštini Kosovo nije to. Kosovo je suprotno od tragedije. Kosovo je jedna prelepa istorijska priča, jedna prelepa sredina sa prelepim vrednosnim porukama koje su nas očuvale kao narod i ja želim da fokus naše priče bude na svemu onome za šta se vredi boriti“, objašnjava Malagurski.
On ukazuje da ne bi trebalo da govorimo stalno o onome šta smo izgubili, već da govorimo o onome šta mi tamo imamo i da pokušamo da inspirišemo ljude da saznaju više o tome, da pogledaju lepotu manastira, da upoznaju naše ljude tamo, da osete gostoprimstvo i toplinu, koje ti ljudi tamo imaju.
„Svako ko je bio dole oseti neku posebnu energiju koja postoji na Kosovu i Metohiji i cilj mi je bio da to prenesem kroz film. Da ne bude stalno da plačemo za Kosovom, stalno tragedija, muka, teško, teskoba. Prikazali smo i te tragične događaje, ali želim da fokus bude na nečemu pozitivnom“, dodaje Malagurski.
Pored ostalog on nam je ispričao i o čemu je sve razgovarao s Albancima na KiM, kako sve više njih napušta Kosovo nezadovoljni svakodnevnim životom. Svedoci smo da su autobusi od Prištine do Subotice prebukirani i da ljudi svakog dana masovno odlaze u Nemačku, Austriju, Švedsku. Njegovo je mišljenje da će Albanci jednog dana da shvate da oni ne zanimaju Amerikance.
„Nisu im oni dali nikakvu nezavisnost. Dali su im nekakvu plavo-žutu zastavicu kojom mogu da mašu na teritoriji koju Zapad gleda kao na američku vojnu bazu. To je za njih Kosovo“, kaže Malagurski i dodaje da se nada da će Albanci jednog dana da shvate da okupatori dođu i prođu, ali komšije ostaju i da to što se oni sada preterano oslanjaju na Ameriku ne mora ništa da znači u skorijoj budućnosti.
Dodaje i da su Amerikanci podržavali i talibane u Avganistanu, a da su ih posle bombardovali, da su podržavali Sadama Huseina, naoružavali ga kada je trebalo da ratuje protiv Irana, a da su posle okupirali Irak i rešili se Sadama Huseina. Isto tako su podržavali Norijegu u Panami, a posle su se okrenuli protiv njega.
Malagurski kaže i da ne treba zaboraviti da se geopolitička slika u svetu menja, da Rusija i Kina dobijaju na značaju i da će budućnost ovog sveta da predstavljaju zemlje BRIKS-a.
„Voleo bih da Albanci, pre nego što se desi to, shvate da sa komšijama treba da žive u miru, da se poštuje međunarodno pravo. Ja razumem da se mnoge države boje Amerike zato što ima 650 do 700 vojnih baza u više od 70 država širom sveta, pa lako mogu da ubede strane zemlje da podržavaju njihove interese po pitanju Kosova, ali vreme je da i te države shvate da te političke avanture ne idu nikome u korist. Ne idu u korist miru, a nama na ovim prostorima je konačno potreban trajan mir“, kaže Malagurski.
Na našem jutjub kanalu Sputnjik Srbija pogledajte gde bi Malagurski napravio privatnu projekciju filma „Kosovo — momenat u civilizaciji“ Ramušu Haradinaju, kada će film biti prikazan u Prištini, zašto je na KiM išao baš u vreme izbornih aktivnosti, kako je putovao po celom KiM bez ikakve pratnje i najave i kako je njegov film uticao na istraživački centar Kongresa SAD?
