Putin je pozvao Ruse da izađu na birališta i iskoriste pravo da biraju budućnost zemlje.
Na skoro 97.000 biračkih mesta glasaće oko 110 miliona birača, od koji na teritoriji Rusije živi 108.968.869, a u inostranstvu 1.875.408 miliona u 144 zemlje.
Pravo glasa već je iskoristilo više od 153.000 građana, a glasali su i vojnici i civili koji službuju na dalekim ostrvima Severnog ledenog okeana, vojnici Severne i Pacifičke flote.
Na skoro svim biračkim mestima postavljene su veb-kamere, koje bi trebalo da obezbede kontrolu poštovanja izbornog procesa.
Izbore će pratiti rekordan broj posmatrača — više od 144.000. Očekuje se dolazak blizu 1.500 međunarodnih posmatrača iz 109 zemalja, među kojima ima i posmatrača iz Srbije.
Sva biračka mesta čuvaće pripadnici policije, a samo u Moskvi o bezbednosti će brinuti više od 17.000 policajaca.
U petak u ponoć počinje izborna tišina, a to znači da u subotu neće biti ni mitinga, ni debata, ni političkih reklama na televiziji, ni javnih nastupa kandidata.
Putin, koji je na vlasti od 2000. godine, na izbore izlazi kao samostalni kandidat. Pored njega, tu su i Sergej Baburin (Ruski nacionalni savez), Pavel Grudinjin (Komunistička partija Ruske Federacije), Vladimir Žirinovski (Liberalno-demokratska partija Rusije), Ksenija Sobčak (Građanska inicijativa), Maksim Surajkin (Komunisti Rusije), Boris Titov (Partija rasta) i Grigorij Javlinski (Jabloka).
Zbog predsedničkih obaveza, Putin nije učestvovao u debatama kandidata i na velikim predizbornim skupovima. Jedino se početkom marta pojavio na skupu koji je organizovao njegov izborni štab, na stadionu „Lužnjiki“ u Moskvi. Podršku na bini su mu pružili i olimpijci, umetnici, TV zvezde i druge javne ličnosti.
U tri minute nastupa, pred oko 130.000 ljudi, Putin je obećao Rusiji „sjajne pobede“, a zatim je sa svim okupljenima otpevao nacionalnu himnu.
Putinovo godišnje obraćanje pred Federalnom skupštinom mnogi su doživeli kao njegov predizborni govor. Veći deo izlaganja on je posvetio novom ruskom naoružanju, ali je govorio i o ekonomiji i situaciji u zemlji i svetu.
Mnogi su taj govor uporedili sa onim koji je održao pre više od decenije na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti i nazvali su ga „istorijskim“.
Ostali kandidati su svake večeri debatovali na kanalu televizije „Rusija 1“ i to uživo, pa se može reći da je predizborna kampanja protekla najžustrije do sada.
Padale su i oštre reči i uvrede. Posebno žestok okršaj su imali Ksenija Sobčak i Vladimir Žirinovski, koga je ona tokom jedne od debata polila vodom.
Pavel Grudinjin, biznismen i inače prvi kandidat komunista koji nije član te partije, napustio je debate zbog optužbi koje mu je uputio kandidat Komunista Rusije Maksim Surajkin, a u poslednjoj rundi diskusija umalo je došlo do tuče između Surajkina i Grudinjinovog predstavnika Maksima Ševčenka.
Oštre polemike, uvrede, incidenti, polivanja vodom i poneka suza nisu uticali na rejting kandidata. Prema poslednjem objavljenom istraživanju Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM), sprovedenom početkom marta, na izbore će izaći 74 odsto birača, a Putin će dobiti 69 odsto glasova. Na drugom mestu je Grudinjin sa 7 odsto, a na trećem Žirinovski sa 6 odsto glasova anketiranih. Svi ostali imaju dva ili manje odsto podrške glasača.
U Rusiji niko ne dovodi u pitanje Putinovu pobedu na izborima, jer je popularnost koju uživa u narodu rekordna. Ako se očekivanja ostvare, njega očekuje novi šestogodišnji mandat.
Najpoznatiji opozicionar, aktivista i bloger Aleksej Navaljni pozvao je na bojkot predsedničkih izbora pošto mu je Centralna izborna komisija (CIK) uskratila pravo da se kandiduje za predsednika sve do 2028. godine. Razlog za zabranu je presuda protiv njega zbog pronevere.
Mediji navode da Navaljni sa svojim pristalicama sprema niz provokacija na dan izbora 18. marta, čiji je glavni cilj delegitimizacija rezultata izbora.
„Moje mišljenje je da će izlaznost biti velika, jer je u principu ona uvek veća na predsedničkim, nego na parlamentarnim izborima, a naši građani se prema tome odnose odgovorno…. To ne zavisi ni od obraćanja predsednika, ni poziva drugih zvaničnika, ljudi prosto idu na izbore“, rekao je za Sputnjik politikolog Ilja Sinjenko.
Što se tiče reakcije međunarodne zajednice izbori će biti samo delimično priznati, pošto zapadne zemlje ne priznaju Krim kao deo Ruske Federacije, dodao je Sinjenko.
„Uz to, mi od zapadnih zemalja stalno slušamo kako u Rusiji navodno ne postoje jednaki uslove za sve kandidate, a to smo čuli i više puta tokom ove kampanje. Očigledno je da će o tome govoriti i posle objavljivanja rezultata izbora. Naravno, pobeda glavnog kandidata će biti formalno priznata, ali će izborima biti data negativna ocena“, smatra Sinjenko.
Jedno od glavnih pitanja u Rusiji danas nije ko će pobediti na izborima, već kako će Putin proslaviti pobedu. Ruska štampa, pozivajući se na izvore iz Putinovog izbornog štaba, navodi da se očekuje Putinov dolazak u štab, gde će biti veliki broj novinara, članova njegovog tima i javnih ličnosti koje ga podržavaju.
