Pitanje na koje danas mnogi traže odgovor je — da li je London objavio rat Moskvi i kako će Rusija odgovoriti na britanske optužbe, podmetačine, pretnje i kaznene mere?
Analitičari ocenjuju da se dve zemlje nalaze „na ivici rata“.
Sve je počelo tako što je britanska premijerka Tereza Mej optužila Rusiju za pokušaj ubistva ruskog dvostrukog tajnog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, a potom su usledili ultimatumi i pretnje, kao i hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN.
Apsurdno je i to što su Britanci doneli presudu i izrekli kaznu i pre završetka istrage.
London je rešio da kazni Moskvu proterivanjem dvadeset troje ruskih diplomata, suspenzijom svih bilateralnih kontakata sa RF, otkazivanjem posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova toj zemlji, a prete i oduzimanjem dozvole za rad ruskom državnom kanalu RT, blokadom računa pojedinih ruskih građana, bojkotom Svetskog prvenstva u fudbalu i nizom drugih mera.
Moskva je saopštila da će odgovoriti „recipročnim merama“, koje su u fazi izrade. Zasad se samo nagađa kakvim će „oružjem“ uzvratiti ruske vlasti, ali eksperti tvrde da Moskva ima zavidan „arsenal“.
„Pre svega, mere će biti recipročne. To jest, ako se smanji broj naših diplomata u Britaniji, približno isti broj britanskih diplomata biće proteran i iz Moskve. I dalje, ako oni budu nametnuli bilo kakve sankcije, Rusija će učiniti isto. Ništa originalnije u odgovoru ne bi trebalo očekivati, jer bi to naštetilo i Rusiji. Sa moje tačke gledišta, trebalo bi da prevlada zdrav razum, jer je provokacija toliko očigledna. Korišćenje hemijskog oružja za eliminisanje određenih lica stručnjacima obaveštajnih službi zvuči smešno. A možemo očekivati da će se ovaj skandal još neko vreme ’vrteti‘“, rekao je za Sputnjik ruski analitičar Konstantin Sokolov.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je najavio da će Moskva proterati britanske diplomate, ali nije saopštio tačan rok kada će se to desiti, niti njihov broj, dok je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila da nijedan britanski medij neće moći da radi u Rusiji ako Velika Britanija zabrani televiziju RT u toj zemlji.
Nije isključeno da iza objave bojkota Svetskog prvenstva u fudbalu stoji pokušaj da se Rusiji oduzme mogućnost organizacije ovog velikog takmičenja.
Među merama protiv Rusije koje je Mejova saopštila pominje se i ona da visoki zvaničnici zemlje i članovi kraljevske porodice neće prisustvovati Svetskom prvenstvu u fudbalu, koje se održava u Rusiji ovog leta, dok je nastup fudbalske reprezentacije i dalje neizvestan.
Međutim, u FIFA i organizacionom odboru Svetskog fudbalskog prvenstva su uvereni da će sve 32 reprezentacije učestvovati na turniru i da će ga „učiniti nezaboravnim“. Što se tiče dolaska zvaničnika na prvenstvo u Rusiju, svaka zemlja nezavisno donosi odluku o tome, saopštili su iz FIFA.
Zamenik šefa međunarodnog komiteta Saveta federacije Vladimir Džabarov je, komentarišući najavu o proterivanju ruskih diplomata iz Velike Britanije, rekao da „u ovom slučaju ništa novo nije video“. Prema njegovim rečima, London na svakih 10-15 godina proteruje ruske diplomate.
Time je Džabarov aludirao i na „slučaj Litvinjenko“, kada je Britanija takođe proterala ruske diplomate.
Ubistvo dvostrukog špijuna Aleksandra Litvinjenka, koji je pre 12 godina u Velikoj Britaniji otrovan navodno radio-aktivnim elementom, nikada nije do kraja rasvetljeno, ali je taj slučaj dugo bio kamen spoticanja u odnosima između Londona i Moskve.
Ruski analitičari ocenjuju da je indikativno to što se ovaj skandal razvija pred očima javnosti samo nekoliko dana pred predsedničke izbore u Rusiji, tim pre što scenario isuviše podseća na „slučaj Litvinjenko“.
Mnogi smatraju da je to deo informacionog i psihološkog rata, usmerenog na dalju satanizaciju Rusije i na pokušaje da se Moskva izoluje.
Stručnjaci su ubeđeni da je „slučaj Skripalj“ deo Zapadnog, pre svega američkog plana o delegitimizaciji predsedničkih izbora u Rusiji.
Eksperti iz oblasti bezbednosti kategorično ističu da trovanje Skripalja definitivno ne odgovara Moskvi. Prema njihovim rečima, korist su mogle da imaju službe Britanije, SAD ili trećih zemalja, zainteresovane da se Rusija predstavi kao „zemlja-agresor“.
Uporedo sa tenzijama na relaciji Moskva–London, zakuvava se i na Bliskom istoku. Nakon pretnji Amerike da je spremna za nove napade, Moskva je pozvala Vašington da prestane sa „neodgovornim planovima“, koji bi mogli da izazovu nepovratnu eskalaciju konflikta.
Ambasada Rusije u SAD upozorila je Vašington da ne pada u iskušenje da opet iskoristi provokacije militanata u Siriji uz korišćenje hemijskog oružja protiv civila kako bi izveo napad na Damask.
Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov je izjavio da će Rusija preduzeti mere i odgovoriti u slučaju da životi ruskih vojnika u Siriji budu ugroženi. On je napomenuo da se u Damasku nalaze ruski vojni savetnici, predstavnici Centra za pomirenje zaraćenih strana i vojna policija.
Kako je rekao Gerasimov, u slučaju ugrožavanja života ruskih vojnika, Oružane snage Ruske Federacije preduzeće mere i uzvratiće, kako po raketama, tako i po nosačima, sa kojih se projektili lansiraju.
