Makedonija ipak namerava da pomogne Kosovu da prisvoji srpsku kulturnu baštinu na KiM i uđe u Unesko! Kako smo saznali, Društvo albanskih istoričara „Ali Hadri“, poznato po zastupanju teze da su Albanci naslednici Ilira na Balkanu, predano sarađuje sa nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom, u kojima službe obavljaju makedonski sveštenici koji smatraju da su asimilovani Albanci pravoslavne veroispovesti.
Ako ovome dodamo da je arhiepiskop nepriznate Makedonske crkve Stefan, u prisustvu aktuelnog makedonskog premijera Zorana Zaeva, 13. juna na Ohridu potpisao dokument kojim svi pravoslavni objekti u Makedoniji prelaze i u nadležnost albanskih pravoslavnih sveštenika — Ilira, stvari su, prema rečima Saše Borojevića, političkog analitičara i dobrog poznavaoca prilika na Balkanu, faktički jasne.
Time se uklanja i poslednja prepreka da srpska kulturna baština na KiM bude „upisana“ kao kosovska, a da sâmo Kosovo postane deo Uneska.
Borojević objašnjava da ekipa albanskih istoričara sada ima jasan plan kako da ponovo pokuša da „ugura“ Kosovo u Unesko, jer namerava da do kraja 2018. ima „ilirske manastire“ u Makedoniji, a taj model bi onda bio „prepisan“ i na Kosovu. On podseća da je novo zasedanje Uneska u prvoj polovini 2019. godine.
„Ono što je sada vrlo opasno jeste da kosovska vlada na sve načine pokušava da u Unesko uvede ideju da su Albanci — Iliri, i da su oni ti koji imaju pravo na sve pravoslavne manastire, a saveznika su dobili upravo u makedonskoj vladi“, navodi naš sagovornik.
On dodaje da je još 2013. tadašnji predsednik separatističke kosovske skupštine Jakup Krasnići primio izvesnog Branka Manojlovskog, poreklom iz Gornje Reke iz Vardarske Makedonije, koji je tada izneo podatak, za koji se danas „drže“ Albanci — 300.000 Makedonaca iz tog kraja u stvari su poreklom pravoslavni Albanci!
„Sad je više nego jasno šta je cilj političkog i crkvenog vrha Makedonije. Sve što se dešavalo u protekle dve godine vezano za Bugarsku pravoslavnu crkvu zapravo je jedan vešt manevar kako bi se izbeglo ovo saznanje, koje upravo sada dolazi na tapet. U našim pravoslavnim manastirima u Makedoniji ne rade priznati sveštenici. U crkvama službu obavljaju Albanci koji sebe smatraju pravoslavcima. Ono što u narednim danima možemo da očekujemo jeste da će preimenovati sve srpske manastire i crkve u Makedoniji i nazvati ih ilirskim. To je samo po sebi odskočna daska za nastup Kosova u Unesku, jer jedino što je dosad bila prepreka za Albance jeste to što zapravo nema nijedne crkve niti manastira u kojima oni vrše crkvene obrede. Ovakvim postupkom Makedonije, dobijaju legitimitet“, tvrdi naš sagovornik.
Pomenutog Branka Manojlovskog albanski separatisti nazivaju Misionarom, jer je prvi koji se u Vardarskoj Makedoniji javno izjasnio kao pravoslavni Albanac. Nešto kasnije je sa sličnom izjavom u javnost izašao akademik Mateja Matevski.
Gornja Reka, mesto odakle je Manojlovski (alb. Reka Eperme), deo je Debra i ima oko 17 sela u kojima se govori albanski više od hiljadu godina. Stanovnici te oblasti sada tvrde da su se asimilovali i pretvorili u — Slovene. Mada Gornja Reka i ne zvuči albanski, svi toponimi su na albanskom. Usled migracija, u Gornjoj Reci je ostalo malo ljudi pravoslavne veroispovesti. Prema podacima sa popisa iz 2002. godine, samo 178 stanovnika te oblasti su pravoslavci, a svi ostali su muslimani — Albanci.
Manojlovski je otišao tako daleko da je tvrdio i da je bivši predsednik Republike Vidoje Smilevski Bato albanskog porekla i da je njegov bliski rođak. Po tvrdnji Misionara, pravoslavni Albanci koji su prihvatili makedonski identitet i u braku su sa Makedonkama, Srpkinjama, Bugarkama, uplašeni su zbog ovog saznanja, pa proces razotkrivanja zbog toga ide sporo. On je naveo da se još samo nekoliko individua proglasilo pravoslavnim Albancima. Albanci iz Debra inače se nazivaju „ne-Kauri“.
Albanizacija društva u Vardarskoj Makedoniji je počela Ohridskim sporazumom iz 2001. kojim su Albanci dobili značajne ustupke, a NATO institucije su utvrdile svoj položaj tutora. Usled toga, društvo dobija obrise makedonsko-albanskog surogata. U Skoplju i drugim gradovima se uveliko prave spomenici albanskim nacionalistima i antičkim ličnostima…
