„Hoću da se popnem na 25 kilometara i da vidim konture Zemlje. Vazdušni balon je sada u fazi izrade“, kaže Konjuhov za Sputnjik.
Kada je 1961. godine Jurij Gagarin poleteo u kosmos, Konjuhov je bio đak, imao je 10 godina.
„Svi smo se radovali, vikali, svi smo želeli da budemo kosmonauti. Nisam postao kosmonaut i misli me muče kako da napustim jednog dana ovaj svet, a da ne vidim da je Zemlja okrugla. Zato sada kada budem poleteo u stratosferu, to će biti rekord, jer ću poleteti više od svih, biće i naučni program, ali to me ne interesuje mnogo“, kaže ruski pustolov povodom planova da u balonu poleti na visinu od 25.000 metara.
Nedavno je putovao u Ribinsk, susreo se sa Valentinom Tereškovom, prvom ženom koja je poletela u kosmos, i pitao je da li sa te visine može videti konture Zemlje.
„’Da, Feđa, možeš, videćeš crno nebo i sa te visine ćeš videti kako je Zemlja zaobljena‘, bio je odgovor Tereškove i zbog toga letim, da vidim konture Zemlje i svoj mali kosmos“, kaže Konjuhov.
Sin želi na Mars
Kako iver ne pada daleko od klade, Kolja, sin ruskog avanturiste, počeo je da se priprema da postane kosmonaut.
„On hoće da se spusti na Mars i da hoda po površini te planete. Na Marsu postoji planina Olimp visine 22.000 metara. U Sunčevom sistemu je to najviša planina. Da li će poleteti ili ne, nije važno, meni je drago da on mašta o tome“, ne skriva radost Konjuhov.
Naš sagovornik dodaje da je uzbuđen zato što sad počinje program u okviru kojeg Amerikanci i Rusi žele zajedno da lete na Mars. Štaviše, planovi su pomereni na 2028. godinu, što znači čak dve godine pre nego što je preliminarno predviđen datum.
„To mi se mnogo dopada, srećan sam kada se radi na nečemu tako velikom“, pun je entuzijazma Konjuhov.
Naravno da osećam godine. Ali putovanja jačaju volju i cilj. Naše ekspedicije se dugo pripremaju. Putujem od svoje 15. godine i takvim tempom živim do danas. Prošao sam medicinski pregled, komisija mi je dala dozvolu za letenje. Svake godine obavljam preglede. Učim za pilota u Belorusiji“, ističe sa ponosom naš sagovornik.
O projektu „Put oko sveta na vesla“
„U oktobru ćemo dobiti čamac, treniraću, dorađivaću ga i početkom novembra, negde oko 10. novembra ćemo startovati. Konstrukcija novog čamca je jača nego u prethodnim ekspedicijama, prolaziću kroz mnogo jače oluje, biće jači talasi. Kroz oluje sam već plovio, ali ne i kroz uragane“, govori Konjuhov o svom sledećem poduhvatu.
Južni polarni okean se ne može preći bez uragana, koji su tamo toliko jaki da nose sve.
„Recimo, kada su u Moskvi duvali uragani od 50 do 100 kilometara na čas i lomili drveće i nosili krovove, zamislite kako je pri udarima od 200 kilometara na čas. Tamo čak nema nikakvih luka“, hrabro zaključuje Konjuhov.
